Vesić je rekao da Beograd 615 godina slavi Spasovdan, od 1403. godine kada je despot Stefan Lazarević proglasio Beograd glavnim gradom Srbije i uzeo Spasovdan za slavu Beograda.

- Ovih šest vekova nisu bili srećni ni za Srbiju, ni za Beograd. Bilo je uspona i padova, bilo je ratova i razaranja, ali i Srbija i Beograd su se uvek uzdizali ponovo i uvek su našli način da prežive rat i razaranje - rekao je Vesić.

On je naveo da je te 1403. godine Srbija bila u teškoj situaciji, te da je despot Stefan Lazarević pronašao način da podigne državu, obnovi narod i da Srbiju ponovo učini prosperitetnom zemljom.

- To je samo dokaz da bez obzira na teške istorijske okolnosti kada imate pravo vođstvo i lidere koji razumeju odnose u svetu, državi i narodu može da bude bolje - rekao je Vesić i istakao da je zato dobro što se danas, na čelu države nalazi predsednik Aleksandar Vučić koji na isti način vodi državu kroz teške istorijske okolnosti i pokušava da učini najbolje za naš narod i zemlju.

Vesić je istakao da Spasovdan nije običan praznik i da ima posebnu težinu u našem narodu.

- Kao što je Spasovdan pobeda života nad smrću, pobeda Gospoda nad smrću, tako je Beograd, ako je mogao da bira praznik, izabrao pravi praznik, jer je Beograd na isti način pobeđivao razaranje i sve što se loše dešavalo - rekao je on.

On se osvrnuo na jučerašnje izjave da ovaj praznik ne bi trebalo da slavi država već samo crkva i ocenio ih kao politikantske.

- Spasovdan je prilika da se svi okupimo, svi koji živimo u ovom gradu. Za one koji slave, Spasovdan je druga slava, a za one koji ne slave, Spasovdan je praznik - rekao je Vesić.

Ponovio je da je Spasovdan praznik koji treba da okupi sve ljude, jer je Beograd, kako kaže, veliki u svojim različitostima i u svim svojim ljudima bez obzira odakle su.

Gradski menadžer je poručio da slaviti Spasovdan nije samo čast već i velika obaveza.

- Oni pre nas, mi sada i oni koji će doći samo smo gosti u Skupštini grada, a obaveza je da svakog dana uradimo nešto dobro za ljude jer ćemo se samo po tome pamtiti. Zato gradimo naš Beograd, gradimo bolju i srećniju budućnost za sve građane Beograda, koje god da su vere i nacije. Ipak, ne zaboravimo ko smo, odakle smo i šta smo, niti našu istoriju, tradiciju i kulturu jer samo tako imamo pravo na bolju budućnost - poručio je Vesić.

Arhimandrit Stefan Šarić je izrazio zahvalnost domaćinu i njegovim saradnicima, koji su se potrudili da okupe velik broj ljudi.

- Zajedničkim okupljanjem, svedočimo da imamo čime da se ponosimo, tradicijom od preko šest vekova. Tako pokazujemo svima da smo faktor u ovom kraju, što je važno i predstavlja radost za sve nas - rekao je on.

Među zvanicama na svečanom prijemu bili su ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, ambasador Nemačke Aksel Ditman, ambasador Velike Britanije Denis Kif, ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam...

Ranije danas, liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi koju je služio partrijar srpski Irinej i litijom centralnim gradskim ulicama obeležena je gradska slava - Vaznesenje gospodnje, Spasovdan.

Vaznesenje je jedan od 10 praznika posvećenih Hristu. Spada u pokretne praznike i uvek pada u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.

U narodu je praznik Vaznesenja Gospodnjeg poznatiji kao Spasovdan, a koliki ima značaj vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovjekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine.

Od kad je despot Stefan Lazarević 1403. godine ustoličio Beograd kao srpsku prestonicu, u čast obnove i napretka, Grad je kao svoju krsnu slavu uzeo Spasovdan.

Ta slava simbolično ukazuje na stalno uzdizanje - vaznesenje grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost izražavajući duševnu i moralnu snagu naroda prekaljenog u slavnoj prošlosti.