Samiulah Šah Kuazi, 36-godišnji Pakistanac iz Katara obišao je 35 zemalja, ali je samo u Srbiju došao po četvrti put, pa je tako po srpskom običaju "zaradio" i nadimak Sami. Toliko je fasciniran našom zemljom da je na ruci istetovirao srpski grb i poruku na ćirilici.

Sami Srbe zove braćom, jer se među njima, kaže, tako i oseća.

- Bio sam u 35 zemalja, ali ovde su ljudi najbolji, svaki put me isto dočekaju. Samo u Srbiju dolazim iznova i iznova - ističe Sami.

Ibica je bila stanica na kojoj je sreo nekoliko Srba koji su "glavni krivci" što je došao da poseti Srbiju. Pričali su mu o prirodi, klimi, devojkama, žurkama.

- Kad je prvi put došao vodili smo ga direktno s aerodroma da kupi kaput, jer ništa nije imao od zimske garderobe, a onda smo ga odveli na Zlatibor i Tornik i tada je prvi put video i dodirnuo sneg - priča Užičanin Zoran Ristanović.

- Zlatibor je prelep, volim sneg i zelenilo, jer ih nema u Kataru. Prošle godine sam bio za prvi maj. Roštiljali smo kraj potoka, nikada nisam pre radio nešto tako čarobno - dodaje Sami.

Priroda, hrana, a pre svega ljudi su ono zbog čega dolazi i što ga iznova oduševljava.

- Volim vašu hranu, svaki put se ugojim nekoliko kilograma. Žurke su perfektne, a ljudi koje srećem su neverovatni, prijateljski nastrojeni i otvoreni za razgovor. Ovde ti ljudi u klubu plaćaju piće, iako te ne znaju. Iznenađen sam da svi govore engleski, a i devojke su lepe i fine - ističe Sami.

Sami je pun utisaka i svaki dolazak pamti po nečemu specifičnom. Prvi put je završio u muzičkom spotu, drugi put je njegova priča izašla u novinama, treći put je bio na Egzitu kada je i odlučio da uradi svoju prvu tetovažu.

- Srbija i srpski grb na mojoj ruci predstavljaju ono što mi je Srbija pružila. Zbog nje su mi ljudi ljubili ruku. Zato sam uradio i drugi tatu “Poljubi moju srpsku ruku”. Ovo je srpska ruka. Dobro ne baš, ali lepo je biti deo vaše kulture - ponosi se Sami.

Plan mu je da u naredne dve godine broj zemalja koji obiđe bude 50, a o Srbiji razmišlja na drugačiji način.

- U Kataru je moj život jednostavan, imam dobar posao, porodicu, država je sređena, a kada bih odlučio da se preselim u drugu državu bio bi to naporan posao. Kalkulišem još. Hajde da kažemo da mi je potrebna dobra motivacija - poručuje Sami.

Ono što je za sad sigurno, eto ga opet u avgustu, da poseti Guču i čuje srpske trube.