Car Lazar ga je, legenda kaže, podigao na imanju ćerke mu Dragane, u vreme kada je ovde bio manastir do manastira. A danas je Draganac jedini živi manastir u Kosovskom Pomoravlju. I mesto koje sabira srpski narod, ali koje pohode i druge vere i nacije, verujući u isceliteljske moći ovdašnjeg izvora.
S puta od Gnjilana ka Novom Brdu skrećem kroz šumovit kraj. I stajemo usred šume. Stisnut među obronke, ko biser usred školjke, kapije raja otvara manastir Draganac. Ovu zemlju, kako predanje kazuje, car Lazar dade ćerki mu Dragani. I eto Dragana je i danas "živa" među Srbima.
Pred konakom sagnut, u mantiji čeprka oko cveća. Podiže se kad stigoše gosti.
- Cveće - smeje se blagorodno iguman Justin, Leskovčanin čiji je životni put vrlo zanimljiv i inspirativan.
Kaldrma nas vodi ka Crkvi arhangela Gavrila i Mihaila.
- Kocke su iz Vlasotinca. Kad su rešili da ih maknu i stave asfalt, ja reko: "Dajte za manastir" - veli iguman.
Iako pouzdanih podataka nema o osnivanju manastira, narod veruje da je zadužbina cara Lazara, koji je i rođen nedaleko odavde, u Prilepcu.
Foto: Pixabay.com
- Ovde je, po predanju, bilo imanje careve ćerke Dragane, te i samo mesto dobija naziv Draganac. Najstariji sačuvani dokument u kom se manastir pominje jeste Ravanička povelja iz 1381, u kojoj piše da je Draganac metoh Ravanice - priča nam otac Hristofor.
Jedini je danas živi manastir Kosovskog Pomoravlja.
- A u trenucima osnivanja, ako uzmemo da je to 14. vek, ovde je crkveni život bujao. Danas postoji samo spomen na svetinje. Tokom vremena od svih njih ostao je samo Draganac. A bili su i Tamnica, Ubožac, Buzovik, manastir Svetog Dimitrija u Kmetovcu, manastir Svetog Spiridona... svetinje na svakom koraku, kao i širom Kosmeta. Međutim, vreme robovanja pod Otomanskom imperijom, a kasnije i doba fašizma, pa komunizma i na kraju ovih novih svetskih vladalaca, učinilo je svoje da Draganac bude jedini živi manastir u Kosovskom Pomoravlju - zbor nam otac Hristofor.
Usred nevelike ljupke crkve čuvaju se mošti Svetog Jovana Šangajskog i Svetog Sevastijana Džeksonskog. Prvi, koji je mnogima znan i koji je zapravo prvi srpski pravoslavni monah, rođen na tlu Severne Amerike. Zvanje svetih zaslužili su predanim radom i čudima koja su činile njihove molitve.
- Nedavno sam putovao u Ameriku. Odavde sam nosio deo čestica Svetog Jovana Šangajskog, a otuda doneo Svetog Sevastijana Džeksonskog. Verujete li da nijedna turbulencija nije bila tokom oba leta - reći će nam iguman dok ispred konaka budemo obedovali.
Jer dolazak ovde je praznik za dušu, ali i potpuno opuštanje uz prijatne domaćine koji te čekaju domaćinski.
Tamjan po receptu sa Svete Gore stiže širom sveta
Draganac je jedini manastir na Kosmetu koji proizvodi tamjan po receptu sa Svete Gore, poznat širom sveta. - Zapravo je reč o obrađivanju sirovog tamjana uz određene tehnološke metode i primene određenih parfema. Distribuiramo ga širom sveta i, slava Bogu, ljudi nas već i po tome prepoznaju i vole što je to proizvod jednog našeg manastira sa Kosova i Metohije, rado ga kupuju. A pravi ga Slaviša Vasić (38), majstor ovde već šestu godinu. O zidu visi maska. - Nemam nikakvih zdravstvenih problema, nosim je dok meljem. Nije baš lak posao, ali volim ga, obezbeđuje mi platu i stalno zaposlenje - priča nam Vasić, koji zapravo na koncu na presi pravi štapiće, koji se potom seckaju u komadiće tamjana, koji božanstveno miriše.
Stradao je i Draganac za turskog ropstva.
- Ali, narod je čuvao sećanje na svoju svetinju i nestrpljivo iščekivao vreme kada će hram biti obnovljen, što je i došlo od 1865. I za svega tri godine, do 1868, hram je obnovljen na temeljima nekadašnjega - kazuje otac Hristofor, a i nad ulazom u crkvu stoji svedočanstvo o tome.
Poznat je Draganac i po izvoru, za čiju vodu se veruje da je čudotvorna.
- Brojna su svedočanstva, i kroz istoriju i do naših dana, o isceljenjima koja su se dogodila na tom izvoru. Interesantno je da po tu vodu vekovima dolaze kako Srbi hrišćani, tako i Albanci muslimani, sa verom da im može pomoći. Ostala su brojna svedočanstva o tome kako je u prošlosti lečila. Ali i u današnje vreme imamo ljude koji nam svedoče da je ta voda pomogla ili porodiljama, ili osobama sa slabim vidom, ili bebama koje su bile jako slabe pri rođenju. Tako da, slava Bogu, to Božje miro se izliva kako nekada, tako i danas - reći će otac.
Otac Hristofor jedan je od petorice monaha Draganca.
- Zapravo je mnogo više ljudi, osim nas petorice, koji su uključeni u život manastira. Dolazi naš verni narod iz Kosovskog Pomoravlja, jer bez njih manastira ne bi ni bilo, oni su glavni oslonac. Svojim radom, trudom i žrtvom svakodnevno pomažu opstanak manastira - kazuje monah i dodaje da imaju i svoju ekonomiju, jesu početnici, ali vredno uče, te prave kravlji i kozji sir, imaju farmu koza, nekoliko krava, košnice, plastenike...
Imaju, veli, sve potrebno za monaški život, nema na šta da se žale.
- Ali, s druge strane, sastradavamo sa našim narodom, kome je izuzetno teško...
Autor: A.A.
