Ako na Đurđevdan pada kiša veruje se da će leto biti... Ova verovanja se vezuju za važne praznike i vremenske prilike

U utorak 6. maja Srpska pravoslavna crkva obeležava Đurđevdan, jedan od većih prolećnih praznika i slava. Običaj nalaže da se na ovaj dan kuće kite vrbom i zelenilom, pletu se venci od bilja i leskovog pruća koji se bacaju na kućni krov ili zadenu za kapiju.

Mnogi do ovog prolećnog praznika ne jedu ovčje mleko i jagnjeće meso, a do Đurđevdana ne spavaju u prirodi. Pored toga, neki vernici ne muzu koze i ovce do tog dana i na Đurđevdan prvi put pomuzu svu sitnu stoku i prave sir, čija se prva grudva nosi svešteniku da je blagoslovi.

Verovanje kaže da ako je na Đurđevdan vedro biće rodna godina. Međutim, ako tada i sutradan pada kiša, leto će biti sušno.Pada li kiša na treći dan, dakle na dan Svetog Marka, leto će biti kišovito.

Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.

Đurđevdan je ujedno krsna slava mnogih pravoslavnih Srba i Roma, a, prema narodnoj pesmi, bio je krsna slava i Kraljevića Marka.

Autor: Jovana Nerić