Ako, pak, običaje poštujemo bez znanja i razumevanja, onda to prelazi u običan folklor i sujeverje.
Uskrs, ili Vaskrs – kako god ga zvali, predstavlja praznik nad praznicima, jer slavi stradanje i vaskrsenje Spasitelja – Isusa Hrista. Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja, u središtu svake tradicije nalazi se farbanje jaja, simbola novog života.
Pošto među vernicima postoji mnogo nedoumica, otac Predrag Popović, uoči ovog velikog dana, pojašnjava značenje praznika i razbija česta pogrešna verovanja.
Započela je poslednja nedelja Vaskršnjeg posta, pred nama su Veliki petak, farbanje jaja, Velika subota i – još veća nedelja – dan kada slavimo Hristovo vaskrsenje. Ove godine, svi hrišćani praznuju Uskrs istog dana. I dok su neki običaji isti, drugi se razlikuju, što često izaziva pitanja i zabune.
Otac Predrag naglašava: „Ko zaista oseti suštinu praznika – bilo da je reč o Božiću, Vaskrsu ili krsnoj slavi – neće se buniti. Deca su nam najbolji uzor – ona prihvataju praznike srcem i s radošću, dok ‘mudri’ stalno pitaju ima li toga u Bibliji. Mnogo toga ima veze sa identitetom naroda, običajima i načinom postojanja.“
Dodaje da je Crkva kroz vekove razmatrala običaje – dobre prihvatala, a loše odbacivala. Neke paganske je i hristijanizovala, dajući im novi smisao.
„Kod nas je to išlo sporije, jer smo se kroz istoriju bavili preživljavanjem, a ne teologijom. Prilično smo nepismeni – gramatički, jezički, kulturno i duhovno. Biće potrebno mnogo vremena da stvari dođu na svoje mesto, ako ikada i dođu. Do tada – imamo ljude, vreme i okolnosti koje imamo. Kako mi vama, tako vi nama. Ostalo će opšte Vaskrsenje ispraviti.“
Foto: Pink.rs/D.Stankov
Farbanje jaja – simbol, ne sujeverje
Ljudi često postavljaju pitanja poput: „Šta ako se prvo jaje polomi?“, „Da li smemo da farbamo jaja ako je neko iz porodice preminuo?“ i slično. Otac Predrag smatra da ta pitanja proizilaze iz nerazumevanja suštine.
„Ako znamo ko je Hristos, zašto je postao čovek, zašto je stradao i vaskrsao, onda je farbanje jaja samo još jedan način izražavanja te vere. Simbolika je svuda oko nas – kao što su golub, maslinova grančica, srce ili krst – tako i jaje ima svoju ulogu. Ako, pak, običaje poštujemo bez znanja i razumevanja, onda to prelazi u običan folklor i sujeverje.“
Šta učiniti sa „čuvarkućom“?
Posebna pažnja posvećuje se i takozvanoj „čuvarkući“ – prvom crvenom jajetu koje se čuva do sledećeg Uskrsa.
„Čuvarkuća je prirodna ikona – simbol Belog anđela koji svedoči da je Hristov grob prazan. Staro jaje treba zakopati u dvorištu, najčešće pod drvo, a ako živite u stanu – u saksiju. Tako priroda ide prirodi, a mi novim jajetom započinjemo novi krug – iščekivanje vaskrsenja Hristovog, ali i sopstvenog.“
Autor: Dalibor Stankov
