Pravoslavni vernici sutra obeležavaju Mali Božić, odnosno slavu Svetog Vasilija Velikog (Vasiljevdan).
Vasiljevdan je praznik Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 14. januara, a posvećen je Svetom Vasiliju Velikom, teologu i episkopu iz Cezareje u Kapadokiji.
Srbi praznik posvećen obrezanju Isusa Hrista nazivaju i Mali Božić, pa se u mnogim krajevima na današnji dan ponavljaju neki obredi i radnje svojstveni praznovanju Hristovog rođenja.
U nekim krajevima se na taj dan spaljuju ostaci badnjaka. Kao što se za Božić mesi česnica, za Mali Božić se mesi poseban obredni hleb „vasilica“, u koji se stavlja zrnevlje mnogih žitarica, bundeve, pasulja, bobice drena – za zdravlje, i metalni novčić kao simbol bogatstva i sreće.
Verovanja
Veruje se da se danas ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se danas posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.
Postoje verovanja da bi novo leto trebali dočekati budni, a da neudate devojke gataju ako žele da znaju da li će se te godine udati i za koga.
U hramovima se molimo Gospodu Isusu Hristu da blagoslovi venac godine, sačuva pravoslavlje i da godina protekne dobro. Moli se i za pobedu nad krivoverstvom, za plodove zemaljske, zdrav vazduh, kišu sa nebesa i za izbavljenje od svih nevolja.
Autor: Aleksandra Aras
