Na našim prostorima ovaj termin se koristi da označi žensku osobu koja se ponaša razuzdano i raskalašno. Reč je o ženskoj osobi koja obiluje negativnim osobinama.
Dok starije generacije pamte koliko je važno pravilno se izražavati, mlađe radije biraju da koriste reči i izraze iz stranih jezika. Srpski jezik se neprekidno menja, a činjenica je da se mnogima ne dopada što je usvojio reči koje ranije nisu postojale. Nakon najlepše srpske reči, došao je red i na najružniju.
Nedavno se na društvenim mrežama organizovao izbor za našu najgoru reč. Pogledajte koje reči su se našle na spisku:
pazuh
svekrva
jetrva
kopile
kalaštura
pastorak
likuša
bubuljica
iznutrica
pihtije
raspuštenica
gazda
grba
prelepotica
patrljak
krmelj
mušmula
nerotkinja
čukljevi
usedelica
picajzla
mnjenje
Za najružniju reč izabrana je - kalaštura. Ova reč ima više različitih značenja. Ranije se koristila za psa lutalicu, a to je i originalno značenje ovog pojma koji predstavlja turcizam, piše Mondo.
Ipak, na našim prostorima ovaj termin se koristi da označi žensku osobu koja se ponaša razuzdano i raskalašno. Reč je o ženskoj osobi koja obiluje negativnim osobinama. Voli puno da ogovara, prevrtljiva je, laže, pravi smicalice, neverna je itd.
Prema korisnicima društvenih mreža, još pet reči se posebno izdvojilo i za najružnije proglašene su:
kopile
jalov-a
keva
grkljan
nerotkinja
Najlepša srpska reč
S druge strane, reč "praskozorje" izabrana je za najlepšu srpsku reč od onih koje su učenici predložili na konkursu koji je Društvo za srpski jezik i književnost Srbije u saradnji sa Katedrom za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizovalo u okviru manifestacije "Mart, mesec srpskog jezika", 2022. godine.
Predloge su Društvu za srpski jezik slali učenici različitih uzrasta, od onih koji pohađaju peti razred osnovne škole do onih koji završavaju srednju školu, a za reči, kao najlepše, su se odlučivali prema njihovom značenju, zvučanju, građenju, simbolici ili prema dragoj uspomeni na one svoje bližnje od kojih su ih čuli.
Objašnjavaju da je praskozorje slovenska reč koja označava vreme pred izlazak sunca, kad zora praska, puca a ova slika je vidljiva i u složenoj tvorbenoj strukturi ove imenice.
Ta reč takođe nosi i duboku simboliku rađanja, početka i nade. U obrazloženju odluke učenici su pisali da im se čini kao "da puca, uz prasak, ljuska dana koji se rađa", da reč označava "početak nečeg novog, lepog i iskričavog", kao i da se praskozorje odnosi na "novi dan, novi početak i povratak svetlosti nakon tame", dok su neki zapazili da ta „jedna reč opisuje toliko mnogo".
U užem izboru našle su se i reči blagodat, blagouhan,blagovanje, jer su zbog uzvišenosti prideva blag u njihovom sastavu bile među najbrojnijim tvorenicama u srpskoslovenskom jeziku.
Nigdenigdina se našla zbog velikog ekspresivnog naboja, vatra, zato što spada u imenice sa najviše značenja u srpskom jeziku, preumljenje jer sledi nakon iskrenog pokajanja, mrkosvestica, zato što se razlikuje od opštepoznate nesvestice.
Među rečima koje su mnogo puta ponovljene kao najlepše nalaze se ljubav, porodica, majka, što, kako ocenjuju u Društvu za srpski jezik, svedoči o tome da naša deca, uprkos svemu, drže do pravih vrednosti.
Autor: Dubravka Bošković
