Sudovi, kako je kako je naglasio, ni u jednom trenutku ne smeju da zanemare činjenicu da treba da teže uspostavljanju balansa između pravičnog i efikasnog suđenja, navodi se u saopštenju VKS koje je objavljeno na sajtu tog suda.

Milojević je na konferenciji "Pravo na suđenje u razumnom roku i naknada štete u postupku zaštite prava - praksa Evropskog suda za ljudska prava i nacionalnih sudova".

On je ukazao da se izgradnja nacionalne prakse očekuje u skladu sa Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a imajući u vidu praksu Ervopskog suda za ljudska prava, postupanje Ustavnog suda Srbije i domaćih sudova u sličnim ili istim okolnostima.

Tom prilikom je takođe ukazao da su efikasnost u radu i rešavanje predmeta u razumnom roku od suštinskog značaja za zaštitu ljudskih prava.

Uvodnim rečima na konferenciji se obratio i generalni direktor Direktorata za ljudska prava i vladavinu prava Saveta Evrope Hristos Jakomopulos, nakon čega su razmatrana sporna pitanja u primeni Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u praksi redovnih sudova i Ustavnog suda.

Takođe su predstavljeni su kriterijumi za ocenu dužine trajanja postupka i određivanje primerene naknade za povredu prava na sudenje u razumnom roku u praksi Evropskog suda za ljudska prava.

Predstavnici viših sudova u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu predstavili su svoje rezultate primene Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u 2016. i 2017. godini, navodi se u saopštenju.

Ovu konfernciju organizovao je Vrhovni kasacioni sud i program Saveta Evrope i Evropske unije "Horiznotal Facility".