Grčarski zanat je prethodnih godina doživeo procvat u Srbiji, jer raste potražnja za porizvodima od gline, objavio je Infostud.
Uprkos tome većina grnčara u Srbiji su samouki i nastavljaju porodični posao.
Specijaliteti iz zemljanih posuda, takozvanih sačeva, poslednjih godina su postali redovna ponuda mnogih restorana, ali je sve manje iskusnih zanatlija koji ove i ostale sudove od gline izrađuju na starinski način i bez hemije.
Predmeti od gline mogu da se prave i na električnom točku uz pomoć kalupa i da se boje i šaraju, navode sagovorniici Infostuda.
Postoji na desetine kurseva i obuka za izradu predmeta od gline, koji traju po nekoliko meseci, kroz koje uglavnom prolaze oni kojima je grnčarstvo hobi.
Kako kažu sagovornici Infostuda, majstori grnčarskog zanata, Vaso Šunjevarić iz okoline Užica i Branislav Furunović iz Beograda, nema mnogo njihovih kolega koji se isključivo bave grnčarstvom i od njega žive. Navode da je poslednjih godina njihov posao doživeo svojevrstan procvat i da je velika potražnja za grnčarskim proizvodima za spremanje hrane, kao i ukrasima poput ćupova, vaza, tanjira i raznih posuda. Grnčarija iz Zlakuse ima sertifikat za 100 odsto ručni rad bez “hemije”.
Autor: Dalibor Stankov
