U Srbiji su se dogodili mnogi zločini inicirani sektaškim delovanjem. Neke od najozloglašenijih sekti koje su aktivne kod nas su Crna ruža, Red istočnog hrama, Satanini vitezovi, Vatra pakla.
U Srbiji je u zvanični registar upisano 36 crkava i verskih zajednica, a broj onih neregistrovanih, koje čine razni mistični kultovi, viteški redovi i tome slično, nije preciziran. Takve zajednice obično nazivamo sektama.
Gledajući u ne tako daleku istoriju, zabeleženo je da su se u našoj zemlji dogodili mnogi zločini inicirani sektaškim delovanjem. Neke od najozloglašenijih sekti koje su, pretpostavlja se, aktivne kod nas su Crna ruža, Red istočnog hrama, Satanini vitezovi i Vatra pakla.
Ono što je bitno, napominju sektolozi, jeste to da postoje četiri grupacije sekti, kao i to da nijedna od te četiri grupacije nema iste ciljeve i načine vrbovanja sledbenika.
Niko nije zaštićen
Sekte u Srbiji datiraju još od pretprošlog veka, kaže za Kurir sektolog Dimitrije Pastuović.
- Sekte možemo podeliti na četiri osnovne grupacije, a to su pseudohrišćanske, koje su nastale odvajanjem od hrišćanstva; pseudohinduističke i dalekoistočne, koje su nastale odvajanjem od hindu vere, zatim sinkretističke sekte, koje su mešavina svega prethodno navedenog, i, na kraju, satanističke sekte, za koje sama reč kaže da su otvoreno destruktivne i antihrišćanske. Treba pomenuti i da postoje komercijalne sekte, kojima je cilj samo zgrtanje novca; tu treba napomenuti neke kurseve, kao, na primer, kako postati milioner, kursevi koji vas uče kako da razmišljate, kako da se ponašate i tome slično, što je sve zastupljenije u moderno vreme - upozorava Pastuović.
Foto: TV Pink Printscreen
Ono na šta on još upozorava jeste to i da su za mlađu grupaciju najopasnije satanističke sekte, ali i da od sekti baš niko nije zaštićen.
- Treba znati da su sekte opasne za sve grupacije i da su nebitni obrazovanje, godine, mesto odakle ste, odnosno da li je to selo ili grad, svaka sekta ima svoju ciljnu grupu. Za neke mlađe osobe svakako su najopasnije sataničke sekte čije se delovanje uglavnom završi nekim tragičnim događajem - kaže Pastuović i dodaje da ono što razlikuje sekte kod nas u Srbiji i u inostranstvu jeste to što, na primer, u Evropi postoje adekvatni zakoni koji se nose sa sektama.
Kroz istoriju, koncept delovanja sekti nije se mnogo menjao, ali nekada su delovali grupno, i po tome su bile prepoznatljive, a danas, kažu stručnjaci, njihov se uticaj bazira na sektaškom učenju koje obavljaju pojedinci.
Kako kaže klinički psiholog Vlajko Panović, ono što se nije promenilo jeste to koji su ljudi podložni njihovom uticaju.
- Oni se uglavnom udvaraju ljudskim slabostima ili nevoljama, i na to se uglavnom upecaju usamljeni ljudi, ljudi koji su nezadovoljni svojim životom, napušteni, oni čije su porodice dezorganizovane. Mnogo je usamljenih ljudi, čak i onih koji su u braku, jer ne postoji dovoljno razgovora, razumevanja, i to su neki razlozi koji teraju čoveka da pronađe rešenje u nekim takvim organizacijama - kaže on.
Vrbovanje i savet
Vlajko Panović podseća na jedan slučaj iz svoje bogate karijere, o jednom dečaku u Srbiji.
- On je svakoga jutra na putu do škole sretao jednog čoveka, koji se solidarisao i saosećao sa njim, u smislu da li mu je teška torba, nudio mu pomoć, koju je ovaj odbijao, ali kako ga je sretao svaki dan, oni su se ipak sprijateljili. Na kraju, kada se klupko odmotalo, saznalo se da je dečak učestvovao u satanističkom obredu ubijanja praseta usred grada, i to sa prigušivačem. On je zloupotrebljen i da, onda kada treba da bude u školi, prenosi nešto za šta nije znao da je droga, od tog mesta do Beograda. Roditelji su shvatili da nešto nije u redu kada im je javljeno da dva dana nije pohađao nastavu - objašnjava Panović.
On dodaje i da nije poenta plašiti ljude sektama, ali da je bitno podići svest o svemu tome, pogotovo kada je reč o mladim ljudima.
- Moj savet je da roditelji budu više u životima svoje dece, da im pomognu da razumeju današnju realnost, koja je poprilično izvrnuta i sumorna. A što se tiče odraslih, voleo bih da pomoć potraže od svojih bližnjih, umesto od nekih organizacija, vračeva, magova i tome slično - savetuje Panović.
Autor: Marija Radić
