On je krštavao ljude u reci Jordan, govoreći im da ih on krsti vodom, a da za njim "ide onaj koji će ih krstiti Duhom Svetim i ognjem“.
Danas je za SPC i njene vernike veliki dan, dan kada se po crkvenom kalendaru obeležava Začeće svetog Jovana Preteče i Krstitelja. Ovoga dana proslavlja se milost, čudo i mudrost Božija. Milost prema pobožnim i pravednim roditeljima Svetog Jovana - starcu Zahariji i starici Jelisaveti, koji su celog života želeli i od Boga prosili jedno dete. Čudo začeća Jovanova u prestareloj utrobi Jelisavetinoj; i mudrost u domostrojiteljstvu ljudskoga spasenja.
Jer, sa Jovanom Bog je imao naročito velike namere, naime, da on bude prorok i Preteča Hristu Gospodu, koji je u hrišćanstvu, Spasitelj sveta. Preko svojih anđela, Bog je objavio rođenje Isaka od bezdetne Sare, i Samsona od bezdetnog Manoja i njegove žene, i Jovana Preteče od bezdetnih, Zaharije i Jelisavete.
Preko svojih anđela, Bog je objavljivao rođenje onih, s kojima je imao naročite namere. Postavlja se pitanje, kako su stariji roditelji mogli da dobiju dete.
"Ako je ko ljubopitljiv da to zna, neka ne pita o tome ni ljude, jer ljudi to ne znaju, ni prirodne zakone, jer to je iznad prirodnih zakona, nego neka obrati pogled svoj na silu Svemogućega Boga, koji je iz ništa stvorio sav svijet, i koji za stvaranje prvoga čovjeka, Adama, nije potrebovao nikakve roditelje, ni stare ni mlade. Mesto ljubopitstva odajmo hvalu Bogu, koji nam često javlja moć i milost i mudrost Svoju mimo prirodnih zakona, u koje okovani mi bismo, bez naročitih čudesa Božjih, pali u očajanje i Bogozaborav".
Prema predanju, kada je Jelisaveta ostala trudna, Zaharije je zanemeo. Kada se rodio Preteča, od njegovog oca Zaharija je zatraženo da na pločici napiše ime deteta i kada je on napisao sinovljevo ime, istog časa je progovorio.
Kao mlad, Jovan je otišao u pustinju gde se hranio korenjem i divljim medom. U propovedima je kritikovao moralno posrnuće svojih savremenika, pozivajući ih da se pokaju i vrate životu po Božijim zakonima.
On je krštavao ljude u reci Jordan, govoreći im da ih on krsti vodom, a da za njim "ide onaj koji će ih krstiti Duhom Svetim i ognjem“.
Jovana Preteču je pogubio judejski kralj Irod. Jevanđelista Luka poželeo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posečen u Antiohiju. Međiutim, uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji čuvala do desetog veka, pa je posle prenesena u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka.
Jer, sa Jovanom Bog je imao naročito velike namere, naime, da on bude prorok i Preteča Hristu Gospodu, koji je u hrišćanstvu, Spasitelj sveta. Preko svojih anđela, Bog je objavio rođenje Isaka od bezdetne Sare, i Samsona od bezdetnog Manoja i njegove žene, i Jovana Preteče od bezdetnih, Zaharije i Jelisavete.
Preko svojih anđela, Bog je objavljivao rođenje onih, s kojima je imao naročite namere. Postavlja se pitanje, kako su stariji roditelji mogli da dobiju dete.
"Ako je ko ljubopitljiv da to zna, neka ne pita o tome ni ljude, jer ljudi to ne znaju, ni prirodne zakone, jer to je iznad prirodnih zakona, nego neka obrati pogled svoj na silu Svemogućega Boga, koji je iz ništa stvorio sav svijet, i koji za stvaranje prvoga čovjeka, Adama, nije potrebovao nikakve roditelje, ni stare ni mlade. Mesto ljubopitstva odajmo hvalu Bogu, koji nam često javlja moć i milost i mudrost Svoju mimo prirodnih zakona, u koje okovani mi bismo, bez naročitih čudesa Božjih, pali u očajanje i Bogozaborav".
Prema predanju, kada je Jelisaveta ostala trudna, Zaharije je zanemeo. Kada se rodio Preteča, od njegovog oca Zaharija je zatraženo da na pločici napiše ime deteta i kada je on napisao sinovljevo ime, istog časa je progovorio.
Kao mlad, Jovan je otišao u pustinju gde se hranio korenjem i divljim medom. U propovedima je kritikovao moralno posrnuće svojih savremenika, pozivajući ih da se pokaju i vrate životu po Božijim zakonima.
On je krštavao ljude u reci Jordan, govoreći im da ih on krsti vodom, a da za njim "ide onaj koji će ih krstiti Duhom Svetim i ognjem“.
Jovana Preteču je pogubio judejski kralj Irod. Jevanđelista Luka poželeo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posečen u Antiohiju. Međiutim, uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji čuvala do desetog veka, pa je posle prenesena u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka.
Autor: Dubravka Bošković
