Zbog propovedanja hrišćanstva bio je žestoko kažnjen i ubijen. Najpre su ga kamenovali, a potom bacili u tamnicu.
SPC i njeni vernici 4. oktobra molitveno se sećaju Svetog apostola Kodrata. On je bio jedan jedan od Sedamdesetorice, učenik velikih apostola. Propovedao je Jevanđelje u Atini, i bio episkop, najpre u Atini posle Svetog Publija, a potom u gradu Magneziji.
Bio je vrlo oblazovan i blage prirode. Njegov životopisac kaže o njemu:
"Beše kao zvezda jutarnja posredi oblaka (Sirah. 8, 6); oblaci behu tamno jelinsko neznaboštvo, bez svetlosti blagočešća; a Sv. apostol Kodrat kroz reč Božju zasija im – Jelinima – kao svetlost velika, osvetli tamu, nizloži skverne žrtve, skruši idole, i razori hramove demonske molitvom. No tama uvek mrzi svetlost; tako i neznabošci omrzoše Kodrata svetoga..."
Zbog propovedanja hrišćanstva bio je žestoko kažnjen i ubijen. Najpre su ga kamenovali, a potom bacili u tamnicu. Tu mu nisu davali ni mrvicu hrane pa je umro od gladi.
Sveti Kodrat napisao je odbranu hrišćanstva i predao je caru Adrijanu. Ta odbrana toliko je značajna, jer je car posle nje naredio da se hrišćani ne gone bez naročitih razloga. Sveti Kodrat je umro oko 130. godine, a njeove svete mošti počivaju u Magneziji, gde je i skončao ovozemaljski život.
Autor: Dubravka Bošković
