Registar obolelih od dijabetesa, odnosno Elektronska knjiga evidencije lica obolelih od dijabetesa, jedna od brojnih multisektorskih aktivnosti Ministarstva zdravlja koje doprinose daljem poboljšanju kvaliteta dijabetološke zdravstvene zaštite u Srbiji, započela je sa primenom u tri beogradska doma zdravlja - Palilula, Zemun i Stari grad.
Nakon prve faze primene Registra, sticanja prvih iskustava, podešavanja i unapređenja, implementacija softvera i primena Registra će uslediti i u ostalim domovima zdravlja u Beogradu, kao i u svim domovima zdravlja u Srbiji, saopštilo je resorno ministarstvo.
Unos podataka u Registar se ostvaruje na primarnom nivou zdravstvene zaštite, u domovima zdravlja, u službama gde se oboleli od dijabetesa dijagnostikuju i leče i u Savetovalištu za dijabetes.
- Implementacija Registra za dijabetes je potvrda da mi ispunjavamo naša obećanja. Već je pokrenuto obnavljanje savetovališta za dijabetes u domovima zdravlja, sada kreće sa primenom i Registar obolelih, radimo intenzivno na unapređenju zdravstvene zaštite od šećerne bolesti, jer je to u interesu više od 710.000 naših građana, koji, prema procenama Batuta, boluju od ove bolesti u Srbiji - izjavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Prema njegovim rečima, Registar, odnosno moderan elektronski sistem evidencije omogućiće nam kontinuirano prikupljanje podataka o dijabetesu kod odraslih osoba, dece i omladine, kao i prevenciji tipa 2 dijabetesa i gestacijskom dijabetesu.
- Istovremeno, Registar će omogućiti i monitoring kvaliteta zdravstvenog sistema kroz praćenje indikatora kvaliteta dijabetološke zaštite na nivou domova zdravlja, određene oblasti ili regiona, kao i čitave i države, a samim tim i dalje unapređenje zdravstvene zaštite kao i smanjenje troškova - rekao je Lončar.
U Srbiji je dijabetes peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima. Značajan javno-zdravstveni problem predstavlja i činjenica da približno 39 odsto obolelih nisu svesni svoje bolesti.
Približno polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo, ali se tip 2 dijabetesa sve češće dijagnostikuje kod dece i adolescenata, kao posledica rastuće epidemije gojaznosti.
Zbog velike učestalosti i brojnih komplikacija koji ga prate, dijabetes nameće veliki ekonomski teret svim nacionalnim zdravstvenim sistemima i čitavom društvu. Troškovi zdravstvene zaštite obolelih od dijabetesa su dva do tri puta veći u odnosu na osobe koje nemaju dijabetes i iznose 12 odsto troškova u zdravstvu.
Dijabetes je postao jedan od najvećih globalnih zdravstvenih i ekonomskih izazova. Prema najnovijim procenama Internacionalne dijabetesne federacije (International Diabetes Federation - IDF), u svetu približno 415 miliona ljudi ima dijabetes, što odgovara populaciji evropskog kontinenta.
Broj obolelih i dalje raste neverovatnom brzinom i prema sadašnjim prognozama do 2040. će se povećati više od 50 odsto. Najbrži porast očekuje se u zemljama niskog i srednjeg prihoda.
