AKTUELNO

U centralnoj opštini Soluna, prosečna cena kvadrata porasla je za 13,6 odsto u prvom kvartalu 2024. godine, dostigavši 2.273 evra po metru kvadratnom, ali na periferiji su znatno jeftiniji


Leto je gotovo. Mnogi sugrađani su se već davno vratili svojim obavezama i poslovima, ali se i dalje sa setom i čežnjom prisećaju mirisa grčkog mora, girosa i morskih plodova.

Mnogi naši sugrađani su veliki ljubitelji Grčke i maštaju da imaju nekretninu na moru, a to, sudeći po cenama, uopšte nije nemoguće.PhotoDescription

Iako su cene nekretnina u Grčkoj prethodnih godina rasle, u Solunu i nekim drugim delovima Grčke se i dalje mogu naći stanovi znatno povoljnije nego u Beogradu. Tako se u Solunu, doduše u široj regiji ovog grada, mogu naći stanovi po ceni i od oko 800 evra po kvadratu.

Koje su prosečne cene nekretnina po kvadratu u ovim gradovima istraživao je i portal nikana.gr.

- U centralnoj opštini Soluna, prosečna cena kvadrata porasla je za 13,6 odsto u prvom kvartalu 2024. godine, dostigavši 2.273 evra po metru kvadratnom. U regionalnim opštinama, cena je niža, ali i dalje raste, i to za 14,6 odsto, sa prosečnom vrednošću od 1.647 evra po metru kvadratnom. U ostatku solunske prefekture, prosečna cena kvadrata je 836 evra, uz manji rast od 1,2 odsto - navodi ova agencija na svom fejsbuk profilu.

Najskuplje kuće se, kako navode, prodaju u južnim predgrađima Atine sa cenom od 3.664 evra po metru kvadratnom.

- Najpovoljnija ponuda je u Kastoriji sa 566 evra po metru kvadratnom. S druge strane, najveći porast cena zabeležen je u Pireju (+27,30 odsto), dok je Kastorija imala najveći pad (-15,10 odsto) - navode.

Srbi traže stanove do 70.000 evra

"Iako je period kada su cene nekretnina u Grčkoj bile izuzetno niske prošao, interesovanje je i dalje veliko. Pre samo pet godina cena kvadrata stanova u Solunu i okolini bile su pale i na 300 evra, dok sada ti isti stanovi koštaju oko 1.000 evra po kvadratu, navodi se na sajtu Nikane.

Foto: Pixabay.com

Ipak, naši ljudi i dalji su zainteresovani da za sebe obezbede malo parče raja u Grčkoj.

- Najveći broj naših ljudi kupuje apartmane u Olimpskoj regiji, kao i u gradićima oko Soluna (Perea, Nea Epivates, Nea Mudanja, Nea Kalikratija, Nea Flogita). Najviše se traže manji stanovi, jednosobni i dvosobni u iznosu oko 60.000 do 70.000 evra. Većina naših kupuje stanove za sebe, a ne za izdavanje. Obično ih koriste samo tokom leta - objašnjavaju.

Dodaju i da su nešto više od 20 odsto kupaca nekretnina u severnoj Grčkoj kupci iz Srbije i Severne Makedonije. Osim naših, sve je više Grka koji kupuju stanove, ali i Bugara, kao i Albanaca koji žive i rade u Grčkoj.

Kako izgleda proces kupovine

Uslovi za kupovinu nekretnina u Grčkoj su isti za strance kao i za Grke, pa je tako čitav proces kupovine i prenosa prilično jednostavan, navide na sajtu Nikana.

Ukoliko ste zainteresovani da kupite stan, apartman, kuću ili plac u Grčkoj, prvo možete pogledati sajtove sa ponudama na internetu. Ukoliko vam se neka nekretnina dopadne ili vam je potrebno još informacija, kontaktirate agenta za nekretnine i dogovorite dolazak u Grčku i obilazak nekretnina koje su vam bile interesantne. Sama agencija vam na osnovu vaših želja može napraviti ponudu i izbor apartmana koje ćete pogledati na licu mesta.

Ako se odlučite za neku od ponuda, ostavljate kaparu agenciji i otvarate tzv. AFM (poreski broj) koji vam je neophodan da biste ostvarili kupovinu i otvorili račun u banci. Depozit ostaje u agenciji i iznosi oko 10 odsto vrednosti nekretnine. U slučaju da se kupovina ne ostvari zbog problema u papirologiji ili neke druge smetnje u procesu, depozit se vraća. U slučaju da se potencijalni kupac predomisli, depozit se ne vraća. navode:

Foto: Pink.rs

- Nakon odabira nekretnine i polaganja depozita, možete se vratiti u Srbiju, a agencija sređuje neophodne papire i za to je potrebno ponekad i više od mesec dana. Agencija u tom periodu angažuje advokata koji proverava da li su svi papiri uredni, da li postoji hipoteka ili bilo šta drugo što bi moglo da bude na štetu kupca. Agencija može u ime klijenta obezbediti advokata, prevodioca, knjigovođu i notara, ali i promeniti ime vlasnika za struju i vodu. Kada se sve neophodne pripreme i papirologija kompletiraju, kupac treba samo da dođe i potpiše finalni ugovor. Ugovor je na grčkom, tako da je prisustvo prevodioca obavezno.

Važno je da znate da osim iznosa koji plaćate za nekretninu postoje i drugi troškovi koji iznose oko 4 do 5 hiljada evra, ukoliko je cena nekretnine do 50.000€, ili nešto više za skuplju nekretninu, objašnjava se na sajtu ove agencije:

- Godišnji porez zavisi od više faktora, pre svega od kvadrature, lokacije, godine izgradnje, spratnosti, postojanja lifta… Neka prosečna cena je 5-7 evra po kvadratu, a može biti i nešto manje ili više. Procenat koji se plaća agenciji je dva odsto od cene nekretnine, plus PDV ukoliko nekretnina košta više od 100.000 evra, a ako je vrednost nekretine niža od 100.000 evra onda je provizija 2.000 evra plus PDV. PDV je 24 odsto.

Usluge advokata su, kažu, oko 1 odsto od vrednosti nekretnine (cena po kojoj je nekretnina plaćena), a usluge notara takođe 1 odsto ako je nekretnina skuplja od 80.000 evra i 1,5 odsto ako je jeftinija od tog iznosa.

Usluga prevodioca košta od 100 do 250 evra, u zavisnosti od toga da li želite da platite prevodioca samo prilikom potpisivanja ugovora ili želite i da vam prevede ugovor na srpski kako biste mogli da ga priložite banci u Srbiji.

Vrlo je važno da obratite pažnju na godište izgradnje nekretnina jer razlika u ceni poreza na prenos nepokretnosti može da bude velika. Zapravo, porez je tri odsto ukoliko je nekretnina izgrađena do 2009. godine i čak do 24 odsto ukoliko je nekretnina novijeg datuma. Ovaj porez se plaća na vrednost nekretnine po katastru. Ova vrednost je uglavnom niža od cene po kojoj je kupac kupio nekretninu.

Prebacivanje vlasništva za struju i vodu je besplatno ukoliko već postoje vodomer i električno brojilo. Ukoliko ne postoje, troškovi za uvođenje iznose do maksimalnih 1.000 evra.

Usluga knjigovođe koji vodi evidenciju godišnje uplate poreza košta oko 50 evra godišnje.

Autor: Snežana Milovanov