U narednih 25 godina, zbog zloupotrebe antibiotika, vratiće nam se neka stara i iskorenjena oboljenja, a ratovi koji se vode na istoku i velike migracije možda mogu i ubrzati te procese, upozoravaju stručnjaci.
Strašne prognoze stručnjaka o pandemiji koja će odneti milione života za veoma kratko vreme čini se da su nam pred vratima. Iako je prognoza da će se u narednih 25 godina, zbog zloupotrebe antibiotika, vratiti neka stara i iskorenjena oboljenja, za koje više neće postojati lek zbog rezistentnosti bakterija na antibiotike, ratovi koji se vode na istoku i velike migracije možda mogu i ubrzati te procese, upozoravaju stručnjaci.
U senci sukoba i loših sanitarnih uslova, Gaza se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Stručnjaci upozoravaju da je situacija, koja uključuje ekspanziju zaraza i nestanak osnovnih usluga poput vode, idealna za pojavu novih zaraznih bolesti koje možda neće reagovati na postojeće lekove. Prema rečima epidemiološkinje dr Slavice Maris, opasnost ne preti samo od novih zaraza, već i od onih starih, pa da se vratimo na pred penicilinsko stanje!
- Nije potreban dolazak novih bolesti kako bi se izazvao haos - migracija stanovništva i ratna stanja značajno povećavaju rizik od ponovnog pojavljivanja starih, zaraznih bolesti koje su već bile pod kontrolom. Ratna stanja i migracije stanovništva dovode do povećanog rizika od ponovne pojave starih bolesti - kaže dr Slavica Maris.
Antimikrobna rezistencija
Poseban problem predstavlja antimikrobna rezistencija, koja je dodatno pogoršana nekontrolisanom upotrebom antibiotika. Dešavaće se da umiremo od najobičnije infekcije, jer leka koji će delovati na bakteriju nećemo imati, upozorava epidemiološkinja.
- Svedoci smo antimikrobne rezistencije, a sve to dovodi do situacije gde obična infekcija može postati neizlečiva - ističe dr Maris za "Pink".
Farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije Sonja Stojiljković nedavno je za "Blic dan" istakla da su bakterije veoma pametni mikroorganizmi koji lako pamte proteine antibiotika i vrlo brzo menjaju svoju strukturu na taj način da antibiotik više ne može da deluje na nju.
Celu situaciju dodatno komplikuje to što lek ne može da se razvije tolikom brzinom, kolikom bakterija razvije otpornost!
- Nažalost, da biste vi novi lek pustili u promet, to smo videli u periodu korone, nije to tako lako. Mora da prođe deset godina pretkliničkih i kliničkih ispitivanja da biste vi jednu supstancu definisali kao potpuno efikasnu i potpuno bezbednu da bi ona bila lek koji će se onda naći u nekoj širokoj upotrebi - kaže Stojiljković i dodaje:
- Postoje strašne prognoze i to već za 2050. godinu, kada se smatra da će se ući u ozbiljan period rezistencije i gde će nam se vratiti neke bolesti koje smo imali pre antibiotika.
Pacijenti često greše kada ne ispiju terapiju do kraja, ostane im lek, koji oni kasnije ponovo uzmu kada osete slične tegobe, upozorava farmaceutkinja. Napominje i da je veoma važno uzimati terapiju do kraja, onako kako je propisana!
- Mi se plašimo da će 21. vek biti vek superbakterije! Zato ovoliko i apelujemo na ponašanje ljudi, plašimo se da nećemo imati dovoljno sredstava da se izborimo sa mikroorganizmima - kaže Stoiljković.
Smrtonosni patogeni
Studija objavljena u The Lancetu predviđa da bi patogeni otporni na lekove mogli izazvati više od 39 miliona smrti u narednih 25 godina. U istom periodu, 169 miliona smrtnih slučajeva moglo bi biti povezano sa infekcijama otpornim na lekove. Analiza pokazuje da je godišnje više od milion ljudi umiralo od ovih infekcija od 1990. do 2021. godine.
Smrtnost među decom mlađom od pet godina od AMR-a opala je za 50% tokom tog perioda, dok je smrtnost među osobama starijim od 70 godina porasla za više od 80%. Predviđa se da će se ovi trendovi nastaviti do 2050. godine, i to sa čak smanjenom polovinom smrtnih slučajeva kod dece mlađe od pet godina i više nego udvostručavanjem kod osoba starijih od 70 godina.
Autor: Snežana Milovanov
