Iako istraga nikada nije stigla do organizatora, iz međunarodnih misija već godinama nema ni glasa o eventualnim novim detaljima.

Povod za pogrom bilo je naopako tumačenje nesreće u kojoj su stradala tri albanska dečaka. Iako su zvaničnici Unmika negirali bilo kakvu vezu Srba sa tom tragedijom, albanski mediji, citirajući zapaljive izjave političara, odigrali su ulogu okidača u događajima koji su usledili.

Prema albanskoj verziji događaja, dečaci su 16. marta 2004. godine, bežeći od ljudi iz srpskog sela Zupče, upali u Ibar i udavili se.

Događaj je obznanio čelnik lokalne podružnice kosovskog Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda Halit Barani, opisujući ga kao "napad srpskih bandita", što je izazvalo bes među kosovskim Albancima, koje, kako se u narednim danima ispostavilo, skoro 19.000 pripadnika Kfora, angažovanih da smire nerede, nije bilo u stanju da zauzda.

Baranijeva reputacija, još ranije bila je prilično uzdrmana, kada je američki dnevnik "Volstrit džurnal" istražujući ratne događaje na Kosovu, otkrio da je izmislio priču o paljenju tela kosovskih Albanaca u pećima kombinata "Trepča".

Navodi se da je šezdesetak sati "visokog napona" na Kosovu okončano pošto je NATO uputio pojačanja predvođena komandantom južnog krila te Alijanse, admiralom Gregorijem Džonsonom.

Broj od 19 mrtvih važi za zvaničan broj žrtava iz izveštaja Unmika, koji su Ujedinjene nacije objavile aprila 2004. godine. Van izveštaja ostalo je nekoliko neidentifikovanih tela iz prištinske mrtvačnice.

Prema novijim izveštajima, ukupno je stradalo 27 osoba, 15 Albanaca i 12 Srba. Povređene su ukupno 954 osobe, medu kojima 61 iz redova Kfora i 65 Unmikovih policajaca. Oko 150 Srba ozbiljno je povređeno u njihovim kužama.

Zapaljeno još 90 aškalijskih kuca, kao i dve albanske. Proterano je više od 4.000 Srba. Više od 800 objekata, ukljucujući 35 crkava i manastira, teško je ošteceno ili potpuno uništeno.

Prema procenama Unmika, u neredima je, na 33 lokacije, ucestvovalo oko 60.000 Albanaca. Zapaljena su 72 vozila medunarodnih snaga.

Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji danas je, u svojim prostorijama u Beogradu, obeležilo 14. godišnjicu pogroma nad Srbima u južnoj srpskoj pokrajini.

Obeležavanju godišnjice u spomen sobi "Kosmetske žrtve" prisustvovali su ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, potpredsednik kosovske vlade i ministar za zajedice i povratak Dalibor Jevtić, potpredsednik Skupštine Vladimir Marinković, zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev, zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović, kao i porodice žrtava.

Dalibor Jevtić je rekao da je prošlost na KiM teška, da je stradalo puno nevinih žrtava "čiji dželati još uvek nisu kaženjeni".

- Prošlost je zaista teška. Srba danas na prostoru KiM ima manje nego što nas je bilo i taj trend se nastavlja. Naša je obaveza da, učeći ono što se dešavalo u prošlosti, uradimo nešto kako bi budućost bila drugačija - istakao je on.

Potpredsednik Skupštine Vladimir Marinković je rekao da se pre 14 godina na KiM desilo nešto što se možda u današnjem svetu dešava samo na Bliskom istoku.

- Desilo se nešto što danas još uvek možda radi samo islamska država na teritoriji Iraka, Sirije i nekih drugih zemalja. Desila su se velika zverstva, ubistva... - rekao je on.

Kako je istakao, nikada se niko nije borio za KiM kao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

- Nikada nećemo prepustiti zaboravu naše ljude koji su ubijeni, prognani, kidnapovani. Naša vlada i parlament će itekako raditi na tome da se ovako nešto nikada ne ponovi - istakao je Marinković.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović je ukazao da je bilo puno žrtava, a da za zločine niko nije odgovarao.

- Ono što se u kontinuitetu dešava ovih 20 godina kulminiralo je ubistvom Olivera Ivanovića, čoveka koji je svih tih 20 godina bio deo svih nas, deo svih naših stradanja, deo svega kroz šta smo svi zajedno prošli. On je bio neko ko je imao viziju i bio svetionik. Nažalost, onako kako su i sve ostalo uradili, i ovo mučko ubistvo je izvršeno. Zato danas, i kada god se budemo okupili, za svaku žrtvu, za svako ubistvo i svakog zločinca treba da tražimo punu odgovornost - poručio je Odalović.