U školi mi je mnogo lepo, a ja i učiteljica delimo užinu, lepo se igramo, učimo i svašta radimo. Volela bih da imam u školi drugare, ali družim se sa učiteljicom, kaže ona.
Jedini đak škole u selu Gornji Stranjani, na obroncima planine Jadovnika, je devojčica Una koja je ove školske godine krenula u prvi razred. Nekada je škola brojala mnogo đaka, ali kao i mnoge škole u selima odakle su se meštani raselili, doživela je da zatvori svoja vrata.
Una do škole stiže za desetak minuta, doprati je mama, a učiteljici se raduje kao najboljoj drugarici, zato i ne mari mnogo što nema puno drugara kao kad je išla u predškolsko u Brodarevo. Stigla je na prvi čas i prvo rekla da je u školi mnogo lepo kao i da će se "sledeće godine Iva upisati u predškolsko pa će se igrati".
- U školi mi je mnogo lepo, a ja i učiteljica delimo užinu, lepo se igramo, učimo i svašta radimo. Volela bih da imam u školi drugare, ali družim se sa učiteljicom - kaže Una.
Kako je škola za deset godina nekorišćenja vidno iznutra propala, za samo desetak dana adaptiran je prostor stare seoske prodavnice da bi jedna devojčica krenula u prvi razred. I za učiteljicu je ovo prvo iskustvo da radi sa jednim đakom, a do posla putuje iz Prijepolja čak 35 kilometara, a kako kaže, nije joj problem daljina već loš put od Brodareva do Stranjana.
- Prilaz školi je veoma loš, voda odnese put i to je prilično nezgodno, a na ostalo sam se navikla, to je deo posla i nije mi strašno. Zadovoljstvo je raditi sa Unom, nastava podrazumeva da idemo njenim tempom, nastava se skroz prilagođava njoj i ja imam vremena da joj se posvetim 100 odsto - kaže učiteljica Maida Brbović Dautović.
Una je u predškolsko išla 12 kilometara do Brodareva, zato je za Uninu mamu otvaranje škole u selu spas jer joj je kuća u blizini i ne mora da vodi devojčicui sat vremena do škole ili plaća skupo taksi, a i ona je dobila posao u školi. Sledeće godine njena druga ćerkica ovde će krenuti u predškolsko.
- Baš nam znači što ne moramo da putujemo svaki dan pogotovo zimi kada je loše vreme i lošiji je put, bude i led. Ja sam tu kao domar, dođem, očistim, spremim šta treba, naložim vatru, budem tu do kraja nastave - kaže Milena Vranić.
Milena je samohrana majka, a veliko razumevanje za to imala je Školska uprava u Užicu koja je dala saglasnost i lokalna samouprava u Prijepolju koja je vratila školu u Stranjanima u mrežu. S obrzirom na to da je stara škola, iako velelepna spolja, iznutra propala od nekorišćenja, za desetak dana su adaptirali prostor stare seoske prodavnice kako bi Una mogla da pohađa nastavu.
Autor: Aleksandra Aras
