Mnoge žene, danas imaju problem sa plodnošću, te kasno ostaju u drugom stanu. Takođe, mnoge se za majčinstvo odlučuju u zrelijim gdinama, što može biti otežavajuće. Međutim, priče majki koje su uspele da iznesu trudnoću i postanu majke, ohrabrile su mnoge žene.
Jedna žena, zatrudnela je prirodnim putem sa 47 godina, međutim ta trudnoća se završila pobačajem. Nekoliko godina i nekoliko ciklusa IVF kasnije, rodila je svoje prvo dete samo dve nedelje nakon svog 50. rođendana. Ona je otkrila kako je ceo proces izgledao, kao i majčinstvo u 50-im.
Verovatno sam imala 39 ili 40 godina kada sam odlučila da zaista želim da imam decu i počela sam da pokušavam da zatrudnem kada sam imala oko 41.
Razmišljala sam o vantelesnoj oplodnji tokom ovih godina, ali nisam bila u finansijskoj poziciji da to priuštim. Osim ako nemate finansije (u mojoj zemlji), zaista ne možete ići tim putem. I može biti teže ako ste starija mama jer mnoge klinike žele da budete mlađi od određenog uzrasta.
Jednom kada dostignete 45 ili 46, vaše šanse da zaista zatrudnite sa sopstvenim jajnim ćelijama su veoma niske - iznose oko 1 odsto.
Pre nego što sam započela krug oplodnje, morala sam da uradim sve testove kojih se možete setiti pre nego što sam mogla da započnem ciklus.
Moj muž i ja smo morali da kupujemo jaja iz inostranstva, što je bilo zaista skupo. Bilo je blizu 45.000 dolara. Kupili smo devet jajnih ćelija i samo tri su bila održiva, zatim smo prošli kroz tri ciklusa vantelesne oplodnje i nismo uspeli. Bilo je poražavajuće.
Pomislili smo: 'Možemo li zaista sebi priuštiti da to ponovimo?'
Tada su nam data tri donorska embriona (IVF pacijenti sa viškom embriona mogu ih donirati preko klinike).
Odmah sam zatrudnela sa prvim, ali onda kada sam otišla na 12-nedeljno skeniranje, to je bila oštećena jajna ćelija — gestacijska kesa je bila tu, ali unutra nije bilo bebe.
Odlučili smo da nastavimo i uradimo još jedan transfer embriona u sledećem ciklusu, u februaru 2020, i ja sam zatrudnela sa svojim sinom.
Stalna briga
Mislila sam da neće uspeti. Mislila sam da će se nešto loše dogoditi. Imala sam tri puta krvarenje rano i svaki put sam mislila da je trudnoća završila. Sećam se da sam vozila u bolnicu sa svojim mužem. Oboje smo se pogledali i rekli: 'Gotovo je'.
Doktor mi je rekao da mi nije dozvoljeno da se bavim bilo kakvim aktivnostima. Srećom, mogla sam da radim od kuće, ali uopšte nisam mogla da uživam u trudnoći. Sve do 12-nedeljnog skeniranja brinete da li je sve u redu, a onda do 20-nedeljnog skeniranja brinete o razvoju.
Za mene su postojali i strahovi od visokog krvnog pritiska i gestacionog dijabetesa, što sam i završila. Morala sam da posetim specijaliste i morala sam da gledam sve ša jedem.
Vaginalni porođaj nije bio opcija za mene, zbog mojih godina. Doktor je rekao da je najbezbednija opcija carski rez i da ne želimo ništa da rizikujemo. Srećom, moj doktor je bio velika podrška. Puštao me je svake nedelje na skeniranje. Morala sam da platim za to, ali to nije bio problem, samo sam želela mir.
Majčinstvo u 50-im
Moji bliski prijatelji su zaista srećni zbog mene. Međutim, veoma je drugačije; većina njih ima odraslu decu i mnogi su zapravo dobili unuke! Moj muž i ja smo se borili da nemamo porodicu u blizini da nam pomogne i osećala sam se izolovano.
Srpkinja rodila bebu u 38. godini i htela da je ostavi u porodilištu: Ono što joj je babica tad uradila pamtiće do groba
Odvela sam svog sina u park pre neki dan. Vidite sve mame u malim grupama kako razgovaraju jedna sa drugom, ali niko nikada ne razgovara sa mnom. Nemam baš ništa zajedničko sa mlađim majkama.
Kada ljudi saznaju moje godine, često kažu: 'Oh, nisam znao da si toliko stara'. Pokušavam da zapamtim da uvek ima dobrih ljudi i da ne brinem za druge. Ako osoba veruje da je sposobna da ima bebu, a i dalje će moći da ponudi detetu sjajan život, zašto je to važno bilo kome drugom? Ljudi zaista treba da zadrže svoje mišljenje za sebe.
Pogled u budućnost
Najveća stvar o kojoj brinem, kao starija mama, je da budem tu za svog sina.
Brinem se da će mi se zdravlje pogoršati. Moja majka je umrla prilično mlada. Brinem se da i ja mogu učiniti isto. A onda bi moj muž ostao sa malim detetom. Razmišljate o svim tim stvarima; razmišljaš o testamentu, razmišljaš o kumovima — meni je to prilično mučno
Neki prijatelji kažu, 'Pa, samo nemoj tako misliti', ali ja moram da razmislim o ovome! Morate biti spremni. Mi smo zapravo otvorili nalog e-pošte za našeg sina kada se rodio. Ponekad mu pišem sitnice. Kažem mu šta smo radili tog dana. Kažem mu koliko ga volim.
Ostao mi je još jedan embrion i moj muž i ja još uvek odlučujemo da li ćemo ga koristiti ili ne.
Autor: Dubravka Bošković
