U svetlosti molitve i krstnog znaka, ovi sveci iscelili su povređeno oko neznabožačkog sveštenika, a čudo je bilo toliko veliko da su i otac i sin primili hrišćanstvo i ubrzo postradali za Hrista, primivši krunu mučeništva u ognju.
Sveti mučenici Flor i Lavr, braća po telu, duhu i zanatu, svojim životom i stradanjem postali su svetionici vere u Hrista. Ova sveta braća, kamenoresci po zanatu, živela su u Iliriji, gde ih je, kako predanje kazuje, zadesilo da rade na izgradnji hrama posvećenog idolima.
U tom teškom vremenu, kada je vera bila iskušavana na svakom koraku, dogodilo se čudo koje je promenilo tok života mnogih. Prilikom rada, deo kamena odskočio je i povredio oko sina sveštenika neznabožačkog, Memertina, koji je nadgledao izgradnju.
U trenutku bola i očaja, Memertin se obrušio na svetu braću, ali oni, vođeni verom u živoga Boga, obećaše mu da će, ako poveruje u Hrista, njegov sin biti izlečen. U svetlosti njihove molitve i krstnog znaka, dečakovo oko je bilo isceljeno, a čudo je bilo toliko veliko da su i Memertin i njegov sin primili hrišćanstvo i ubrzo postradali za Hrista, primivši krunu mučeništva u ognju.
Flor i Lavr, ispunjeni božanskom ljubavlju i silom vere, završili su izgradnju hrama. Međutim, umesto da ga posvete idolima, oni su ga osvetili imenom Gospoda Isusa Hrista. Noću, u molitvi i bdijenju, pozvali su sve hrišćane, svedočeći tako veru koju su nosili u srcu.
Verni u Iliriji, koji su pohrlili da učestvuju u ovom svetom činu, uskoro su postali žrtve progona. Mnogi su stradali u ognju zbog svoje vere, dok su Flora i Lavra uhvatili i bacili žive u bunar, koji su zatim zasušili zemljom. Njihove mošti, međutim, nisu bile zaboravljene; kasnije su pronađene i prenete u Carigrad, gde su nastavile da šire miris svetosti i svedočanstvo o veri u Hrista.
Vernici širom srpskih zemalja danas se okupljaju u hramovima, pale sveće i uzdižu molitve, sa željom da im hrabrost i ljubav Svetih Flora i Lavra bude zvezda vodilja na putu ka Carstvu nebeskom.
Autor: Dubravka Bošković
