Glumac Svetozar Cvetković posvetio je nagradu "Pavle Vuisić" za izuzetan doprinos umetnosti glume, koju mu je dodelilo Udruženje filmskih glumaca Srbije, doktorki Nadeždi Nadi Basari, jednoj od vodećih stručnjakinja za transplantaciju matičnih ćelija u Nemačkoj i Evropi. Njegov emotivan govor niška publika pozdravila je velikim aplauzom na Letnjoj pozornici u Nišu.
Zahvaljujući se na prestižnom priznanju, na otvaranju 59. Festivala glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma "Filmski susreti u Nišu", Svetozar Cvetković se zahvatio doktorki Basari koja je uticala na to što je on danas živ i omogućila mu da nastavi da radi i dobije ovo značajno priznanje.
- Ovo je jednostavna prilika da nagradu posvetim nekome koga vi ne znate, ko nikako nije mogao da utiče na vaše živote ali je uticao na to što sam ja danas živ, što sam ovde pred vama i što sam za poslednjih 10 godina isto uradio nešto što inače možda i ne bih mnogao da uradim. Pre otprilike sedam, osam godina, ljudi su se u dobroj meri pozdravljali sa mnom, manje više suznih očiju očekujući da je to možda i naš poslednji susret. Neke filmove sam morao i da prekinem da snimam zato što su okolnosti bile takve. Ali u jednom času negde na severu ove naše planete sreo sam jednu doktorku koja mi je vratila život u ruke, koja mi je produžila život koja mi je omogućila da i večeras budem sa vama. Ja njoj posvećujem ovu nagradu, ona se zove Nada Basara. Hvala joj za život koji mi je dala, hvala joj za ovu nagradu - rekao je Cvetković.
On se podsetio da je na Fimskim susretima 1981.godine ovde dobio prvu nagradu u životu kao debitant za film “Hajduk” a da 43 godine kasnije dobio ovu značanju nagradu, zahvaljujući se svima sa kojima je radio tokom tog perioda.
Foto: Tanjug
- Ipak najviše sam zahvalan svojoj deci, koji su imali toliko strpljenja i ljubavi prema meni i mojim likovima koje sam ispred kamere donosio kući i maltretirao ih sa njima – kazao je Cvetković.
Cvetković je rekao da mu ovo priznanje nešto najveće što je dobio u životu te da mu je žao čast na bini nije mogao da podeli sa Žarkom Lauševićem, kome je nagrada “Pavle Vuisić” posthumno dodeljena.
Foto: Tanjug
"Laušević i ja smo bili dugogodišnji prijatelji"
Cvetković je podsetio da su Laušević i on bili dugogodišnji prijatelji “i u dobru i zlu”.
– Ja bih bio mnogo sretniji da ovu nagradu večeras, ako je već primamo zajedno, zajedno primam sa njim. Ali, život i sudbina su okrenuli tako ćurak kroz njegov život koji je bio strašno turbulentan i izazovan i kroz koji je on uspeo da odbrani svoj integritet preko onoga što najbolje zna. Preko veština i talenata koje najbolje poznaje i sa kojima barata, bilo da je u pitanju glumački zanat, bilo da je u pitanju nešto što se zove njegov talenat za spisateljski rad, njegovi romani koje je napisao, bilo da je u pitanju njegovo slikarstvo o kome ljudi dosta toga ne znaju, a koje je isto tako na jednom vrhunskom nivou. Dakle, to je čovek koji je na mene kao svog prijatelja i druga ostavio bitnog traga, taman toliko, ja verujem, kao na budućnost onih koji će biti u prilici da ga gledaju, uključujući i film koji će ovde biti prikazan – istakao je Cvetković.
Foto: Tanjug
"Nagrada za mene ima nostalgičan karakter"
Cvetković napomenuo da je nagrada “Pavle Vuisić” najviše priznanje koje do sada dobio za svoj rad i da za njega ima nostalgičan karakter, imajući u vodu da je Pavle Vuisić bio jedna od prvih osoba koje je upoznao "sa ove strane kamere".
- Bio je jedna neverovatna prilika od čoveka, bio je neverovatan glumac za koga niste mogli da kažete da mu je bila potrebna bilo kakva škola, već koji je svojom pojavom, svojim habitusom, svojom dušom, svojim srcem i pogledom uspevao da kupi i svog partnera, da bude što bolji. Ali uspevao je da kupi, za svog života, za svog postojanja na filmskom platnu, publiku i ovde u Nišu, a i bilo gde gde su se ti filmovi prikazivali – kazao je Cvetković.
Video: Tanjug
Autor: Marija Radić
