Pacijent Milan Kričak, star 34 godine kome je transplantirano srce na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje, danas je otpušten kući, uz aplauz svih zaposlenih, direktora Instituta Milovana Bojića i ministra zdravlja Zlatibora Lončara.
Posle gotovo tri decenije u IKVB je urađena transplantacija srca zahvaljujući humanosti porodice donora, a osim Milanovog, spaseno je još pet života.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva zdravlja, u pratnji porodice, pacijent je napustio bolnicu i zahvalio se timu lekara, ministru zdravlja, a pre svega porodici donora. Naveo je da mu je dijagnoza postavljena pre 20 godina, a da je poslednjih godinu i po dana proveo čekajući novo srce.
- Zahvaljujući porodici donora, spasen je moj i život još petoro ljudi. Kada stignem kući, prvo ću zagrliti svoju decu - rekao je Kričak. Uputio je apel svima koji se nađu u situaciji da odluče o doniranju organa, da kažu "da" i time produže i do osam života.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar zahvalio je timu lekara na urađenoj transplantaciji i apelovao na sve da se podigne svest o značaju doniranja organa.
Foto: Ministarstvo zdravlja
- Mislim da je ovo najsrećniji dan za Milanovu porodicu. Neizmerna zahvalnost porodici koja je dala pristanak, bez toga ne bismo danas bili ovde i to ne bi bila tema. Sve čestitke, Bojiću na organizaciji, jer ovo nije nimalo lako, posle 30 godina organizovati i nastaviti kao da se nije stalo nijedan dan. Čestitke timu, koji je veliki. Čestitam u ime Vlade Srbije i predsednikovo ime na uspehu koji su uradili - rekao je ministar Lončar.
Ističe da je preko 2.000 ljudi u Srbiji trenutno u situaciji u kakvoj je bio Milan pre par nedelja.
- Zbog tih ljudi koji nemaju drugi izlaz i drugo rešenje osim da neko kaže 'da', ja molim sve da razmisle o značaju toga. U poslednje dve-tri nedelje u Srbiji je 16 ljudi imalo transplantaciju, a da nije bilo tih 'da', oni danas možda ne bi bili sa nama. A sada su svi dobro - istakao je Lončar.
Naveo je da država omogućava sve potrebno kako bi se program transplantacije odvijao u zemlji.
- Ako možemo sve resurse da uložimo, i timove i uslove, dajte da spasimo te živote. Razgovarajte sa ljudima u vašoj okolini, da objasnimo šta može sa se uradi i da je to najhumaniji čin - rekao je on.
Direktor IKVB Dedinje Milovan Bojić rekao je da je, zajedno sa celim timom lekara, izuzetno srećan.
Foto: Ministarstvo zdravlja
- Počeli smo sa transplantacionim programom 1995. godine i uradilii smo 26 ili 27 transplantacija. Gotovo tri decenije u našoj zgradi nije bilo transplantacionog programa, ali srećom on nije nestao iz srpske medicine, jer je transplantacioni centar UKCS radio taj posao - istakao je Bojić.
Poručio je da je ponosan jer je Dedinje ponovo deo tog programa.
- Posle duge pauze, ova ustanova je logistički, sinhronizovano, organizovano i fenomenalno iznela tu transplantaciju, a da nam sada odmah jave da treba nova mi bismo spremni ušli odmah - rekao je on.
Dodaje da je u prethodne tri decenije tim stručnjaka sa Dedinja radio sa klinikom iz Budimpešte na obučavanju kadra.
- Srećni smo da danas vraćamo čoveka starog 34 godine svojoj porodici, društvu, državi. Veliko hvala ide ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru na svemu što radi za zdravstvo, a posebno jer je dolaskom u novi mandat, ovaj program pokrenuo iz mrtvih. To je velika nada za sve pacijente koji čekaju organ, samo kod nas u Dedinju ih je 50. Hvala porodicama donora, koji u najtežem trenutku shvataju da organi njihovih najvoljenijih nekome predstavljaju jedini lek - naveo je Bojić.
Načelnik Centra za srčanu slabost IKVBD, kardiohirurg dr Saša Borović pojasnio je da su svi uslovi za obavljanje transplantacija na Dedinju ispunjeni, ali da je prvi i najvažniji preduslov to jedno 'da', odnosno doniranje organa.
- Moramo da podignemo svest građanstva svi zajedno da je transplantacija bogougodan i human čin. Hvala ministru na podršci koju nam pruža, mi smo svi presrećni i nastavljamo dalje, jer imamo želju da spasimo živote - naglasio je r Borović.
Doktorke Dragana Unić i Dragana Košević, takođe deo transplantacionog tima IKVB Dedinje, poručile su da su ponosne jer su deo tima koji je posle tri decenije izveo transplantaciju i funkcionisao kao jedno.
Autor: Marija Radić
