Tokom jula čak 14 osoba stradalo je na kupalištima širom Srbije. Prema rečima Nemanje Grbića, koordinatora spasilačke službe SC "Mladost" iz Čačka, najčešći razlozi tome su nedostatak iskustva plivača, nagli ulazak u vodu ili ulazak u vodu pod dejstvom alkohola.
"Pre dolaska na plažu ili gradski bazen, treba pogledati pravila i kućni red koji važe na njima, ispoštovati ih i onda ćemo biti bezbedni na tom kupalištu. Najbitnije je da se pre ulaska u vodu istuširamo, da ne ulazimo u vodu u alkoholisanom stanju i neposredno posle jela", rekao je Grbić za Tanjug.
On je istakao da spasilačka služba Sportskog centra "Mladost", koji upravlja Gradskim bazenom u Čačku ali i gradskom plažom pored veštačkog jezera na Zapadnoj Moravi koje se nalazi nedaleko od centra grada, ove godine nije imala nijednu intervenciju spasavanja kupača.
"Potrudili smo se da dobro odradimo preventivne mere koje su nas dovele do toga da ove godine nismo imali situaciju u kojoj smo morali da reagujemo", istakao je Grbić.
On je apelovao na kupače da prvenstveno povedu računa sami o sebi, jer, kako je rekao, ukoliko se oni staraju o sebi onda će i spasioci imati veće šanse da im pomognu u slučaju nekih kritičnih situacija.
Doktorka Slađana Rajčević iz čačanskog Doma zdravlja kaže da je preporuka da se u vodu na kupalištima ulazi polako i postepeno, kako bi se telo naviklo na temperaturu vode.
"Prvo kvasimo noge. Kada pokvasimo noge, mi organizmu šaljemo podatak da smo ušli u sredinu koja je znatno niže temperature od temperature vazduha. Tada organizam počinje svoj proces prilagođavanja. Kada smo ušli u vodu, nakvasimo ruke i pulsne tačke na njima, a onda polako ulazimo u vodu do polovine tela, do struka. Tada rukama nakvasimo prednji deo grudnog koša, u predelu srca što opet služi da se organizam prilagodi. Tada ulazimo u vodu do vrata i organizam bi već trebalo da je prilagođen temperaturi vode”, kazala je dr Rajčević i dodala da tek tada treba nakvasiti lice i, ukoliko to želimo, potopiti i glavu.
Dr Rajčević naglašava da nagli ulazak u vodu može stvoriti razne probleme, pa čak imati i smrtni ishod.
"Organizam se dovodi u situaciju da naglo nastane vazokonstrikcija, odnosno, sužavanje krvnih sudova na periferiji tela, što dovodi do naglog skoka pritiska, a to onda ima reperkusije na ceo organizam, pre svega na naše vitalne organe, na srce, pluća, a naravno trpeće i mozak”, objasnila je dr Rajčević.
Autor: Jovana Nerić
