Toplotni udar je daleko opasniji od sunčanice, ali ni ona nije bezazlena, upozorava pedijatar dr Olivera Čović Nestorović i napominje da deca veoma teško podnose vruće, iako to na prvi pogled ne deluje baš tako.
- Vrućine smetaju svima - i starima i mladima i deci. Mi stariji znamo kako se osećamo kada je vrućina i kako reagujemo, ali deci je tri puta gore. Deca nemaju ni dovoljno razvijen termoregulacioni sistem, niti hormonski sistem i oni brzo dehidriraju - istakla je Čović Nestorović u izjavi za Jutro sa dušom kod Jovane Jeremić i dodala:
Deca veoma brzo postaju plačljiva i razdražljiva i veoma je važno da prepoznamo te simptome, da im pomognemo, a da ne menjamo navike. Kada su odrasli u pitanju najugroženije su trudnice i starije osobe i pacijenti koji imaju neke hronične bolesti.
Ona je objasnila razliku između sunčanice i toplotnog udara:
Sunčanica nastaje kada se duži vremenski period izlažemo visokim temperaturama i tu se organizam postepeno prolagođava. Prvo osetimo glavobolju, pa nam bude muka, pa krene povraćanje, vrtoglavica, ubrzan puls, ubrzano disanje...Može doći do povišene temperature i poremećaja spavanja
Čović Nestorović je upozorila da sunčanica nije bezazlena iako je manje opasna od toplotnog udara:
Važno je da se na vreme prepozna. Toplotni udar je veoma opasan i može da nastupi veoma brzo. Može čak za 20 minuta da dođe do toplotnog udara kod osoba koje su izložene visokim temperaturama. Naglo kreće temperatura, povraćanje, glavobolja, poremećaj svesti, konfuzija i gubitak svesti. U tom momentu treba odmah pozvati Hitnu pomoć
Kada je reč o zaštiti, najbolje je izbegavati visoke temperature od 9 do 15 sati.
- U periodima toplotnih talasa kao što je ovaj to vreme se produžava na period od 7 do 19 sati. Uvek treba nositi vodu sa sobom i piti bar po jednu čašu, ali kod dece na 15 minuta po gutljaj ili dva. Preporučuje se zaštita od direktnog zračenja sunca i izbegvati fizičke radove - dodala je Čović Nestorović.
Autor: Snežana Milovanov