Neka istraživanja su pokazala da, otkako su uvedeni novi mediji, mladi zapravo mnogo više čitaju. Međutim, postavlja se pitanje šta zapravo oni čitaju i koliko je to kvalitetno, kao i koliko je danas na ceni klasična književnost.

Da li zapravo nove, savremene i „in“ spisateljice, čiji naslovi stoje načičkani na trafikama širom zemlje, mogu da stanu na crtu Andriću, Kišu ili Dostojevskom? Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu dr Aleksandar Jerkov smatra da ono što vredi ostaje trajno, a to je sigurno klasična književnost.

- Broj ljudi koji čita ozbiljnu filozofiju i dalje je isti kao i ranije, međutim mnogo manje učestvuje u savremenoj konverzaciji, pa je i samim tim i manje zastupljen – smatra profesor Jerkov gostujući u emisiji „Pravac“ koja se emituje na Pink3 televiziji.

On je podsetio da je najpopularnija knjiga u poslednjih 40 godina „Znakovi pored puta“ Ive Andrića i to je kvalitet taj koji traje.

- Malo ljudi čita velika dela. Pogledajte kako se na televiziji razne javne ličnosti svađaju oko nečega, i kako se samoprozvane novinarke i novokomponovane spisateljice utrkuju oko naslova. Zaboravlja se na kvalitet – ističe on, dodajući da je to žanrovska produkcija kojoj ne treba davati previše pažnje.

- Ako se nikada ne obavestite o Homeru, Šekspiru, Dostojevskom i Danteu, vi ćete promašti nešto što je bila suština ljudskog bića. Klasici svetske književnosti prelazi granice svoga vremena i postaje jedno opšte dobro – ističe profesor dodajući da su upravo oni ti koji kreiraju nacionalnu kulturu.

On je istakao da se ukus formira do 13. godine i da je još u ranom detinjstvu važno čitati.

- Vi se ne možete probuditi u poznijim godinama i odlučiti da nešto volite, ondosno ne volite i da vam više nije po ukusu – smatra on. Prema njegovim rečima, nije pogrešno ni to što pored raznih spisateljica, na trafici možete da nađete i dela jednog Kanta.

- Žao mi je što se Kant prodaje na trafici pored cigareta, ali verujem da će neko i na taj način doći do onoga što je on poručio svetu – optimističan je on.

Društvene mreže stvaraju novi jezik?

Zahvaljujući socijalnim mrežama, kao i raznim vidovima komunikacije, srspki jezik u potpunosti poprima “novo ruho”. Studentkinja filološkog fakulteta smatra da to i nije toliko pogrešno.

- Reči iz engleskog se sve više koriste kod nas na društvnim mrežama, ali ovaj žargonizam je očekivan. Ne mislim da je to loše, jer sve što ulazi u jezik, ima svoju upotrebu – smatra ona.

Prema njenim rečima, društvene mreže mogu da pruže i dosta koristi oko učenja jezika. Ona je jedan od administratora grupe na Fesbuku na kojoj se pružaju saveti iz jezika.

- Sve više se trude ljudi da pišu kako treba, i da se izražavaju preciznije. Pitanja su iz svih oblasti: od morfologije do sintakse. Pitaju na primer kako se zove stanovnik Foče, ili da li se piše sve ili svo vreme – kaže ona ističući da je pravilo grupe da se navode i izvori i da se tome ozbiljno pristupi.

Čak je i profesor Jerkov član jedne grupe koju su napravili studenti njegovog fakulteta na kojoj se informišu oko detalja oko ispita.

- Ja sam se uključio u grupu kako bih komunicirao sa studnetima i odgovarao im na pitanja koja ih zanimaju. Čim završim sa tim, isključiću se i ugasiću profil – dodao je profesor.

J. Stanković