Danas slavimo sveticu kojoj se pripisuju mnoga čuda: Jednu stvar bi svaki vernik trebalo da uradi

Sveta mučenica Akilina u ranom detinjstvu zainteresovala se za veru i pravoslavlje, a već od sedme godine bila je upućena u pravi hrišćanski život. Sa deset je propovedala o Isusu Hristu svojim drugaricama i bližnjima, a svi su primećivali koliko je bila puna blagodeti Svetog Duha.

Prema predanju, je rođena je u gradu Vivlosu od hrišćanskih roditelja. Otac joj se zvao Evtolmije. A o hrišćanstvu je počeo da je podučava Evtalije, episkop Vivlosa. U dobi od 12 godine počela je uveliko da širi pravoslavlje.

Kada je počelo Dioklecijanovo gonjenje, neko dostavi Akilinu carskom namesniku Volusijanu, zveropodobnom čoveku. Volusijan naredi najpre da je šibaju, potom da joj usijanu šipku probodu kroz uši i mozak. Do poslednjeg časa devica Akilina slobodno i javno ispovedaše Hrista Gospoda, a kada joj mozak i krv počeše teći iz glave, ona pade kao mrtva.

Namesnik, misleći da je Akilina zaista mrtva, naredi da je iznesu van grada i bace na đubrište, da joj telo psi izjedu. Ali, noću javi joj se anđeo Božji i reče joj: "Ustani, budi zdrava!" I devica ustade, i bi zdrava, i dugo dugo se molila Bogu, moleći ga da joj ne uskrati dovršiti mučenički podvig. "Idi, biće ti, kako moliš!" čuo se glas s neba. I Akilina pođe u grad.

Kapija gradska sama se pred njom otvori, i ona dođe i uđe, slično duhu, u dvor namesnikov i javi se namesniku pred posteljom njegovom. Namesnik beše obuzet užasom, videći živu devicu, za koju je mislio da je mrtva.

Sutradan, po njegovoj naredbi, dželati su izveli Akilinu, da je poseku mačem. Pred posečenje, devica se na kolenima pomoli Bogu i predade duh svoj. Dželat joj odseče glavu.

Njene mošti iscelile su mnoge bolesnike. Imala je 12 godina kada je stradala 293. godine.

Autor: Marija Radić