U selu Štava, nadomak Kuršumlije, iznad kojeg se uzdiže Pančićev vrh i dalje žive preci Saksonaca, koje je kralj Milutin doveo u 13. veku. U ovom drevnom selu sa bogatom istorijom danas živi stotinak meštana.
U ovom seocetu sa bogatom istorijom živi tek stotinak meštana, od kojih se većina bavi poljoprivredom, a svima njima je zajedničko to što su za naše podneblje “čudne, riđe puti” i sa “čudnim imenima”.
Naime, kako je 2019. godine objasnio Miroslav Jović, poznati turistički vodič iz ovog kraja, iako se u Štavi retko čuje plač novorođenčadi, i u 21. veku u ovom mestu rađaju se riđa deca, pa je svima jasno, kako on objašnjava, da klica germanskog plemena u blizini administrativnog prelaza sa KiM još nije uništena.
– Saksonce je u Štavu doveo kralj Milutin, a oni su u to vreme važili za najveštije rudare. Štavski rudnici su u srednjem veku bili poznati po bogatstvu olova, zlata, srebra i cinka, a potomci drevnih Saksonca, koji su tada vadili rudu, prema predanju i danas žive ovde – objasnio je Jović za medije.
Kraj očuvane crkve iz 12. veka, koja se nalazi na samom ulazu u selo, on je objasnio da je u Štavi zaista vreme stalo.
– Za razliku od ostalih kuršumlijskih sela, ovde meštani nose imena koja nisu tipična za naš kraj. Devojčicama se daje ime Valina, a dečacima Dmitar, što govori da meštani sela nisu zaboravili svoje pretke – kaže Jović.
On je ispričao i da s da je u porti živopisne seoske crkve pronađeno oko četrdesetak sarkofaga i mermernih spomenika iz Milutinovog vremena.
Osim po riđokosim stanovnicima, selo Štava je nadaleko čuveno i po skrivenom blagu kralja Milutina, zbog čega baš u ovo mesto i okolinu dolaze mnogobrojni pronalazači, koji se nadaju da će se dočepati bogatstva. Naime, legende i narodna predanja o skrivenom blagu kralja Milutina i napušteni rimski rudnici glavni su pokretači zlatne groznice u selima oko Lukovske Banje.
Autor: Dubravka Bošković
