- Pitanje zaštite životne sredine je krucijalno za put Srbije ka Evropskoj uniji i ono što je urađeno u Boru, po pitanju zagađenja vazduha, jeste nešto od čega se u ovom gradu moralo početi. Preuzeti na sebe ovakav poduhvat i izgraditi novu topionicu, možda će nekome naizgled biti malo, ali to je i za državu važno jer tim korakom počinje da se menja filozofija življenja u Srbiji - rekao je Trivan.

On je dodao da je u Boru, po njegovom dubokom uverenju, urađen najvažniji korak u pogledu zaštite životne sredine, jer otkloniti glavni razlog visokom procentu obolelih od respiratornih i drugih bolesti u ovom gradu, a sve zbog zastarele tehnologije rada u RTB-u, kapitalno je važno.

- Zato smatram izgradnju nove topionice podvigom u domenu ekologije i odajem priznanje RTB-u Bor zbog toga. Preuzeti na sebe takav poduhvat će, možda, nekome naizgled biti malo, ali to je i za državu, ne samo Bor, važno jer tim korakom počinje da se menja filozofija življenja u Srbiji - izjavio je Trivan prilikom posete RTB-u i fabrici sumporne kiseline u Boru.

Veoma je važno, dodao je ministar Trivan, da najveće kompanije shvate značaj ekologije i ne samo da shvate, već da, poput RTB-a, počnu nešto po tom pitanju i da rade.

- Ministarstvo ima punu svest o tome da je privreda najveći zagađivač, ali i da upravo ona najviše investira u ekologiju. U RTB-u Bor nailazimo na potpuno razumevanje, čak i inicijativu menadžmenta, šta sve još treba da se uradi i koji su planovi. Ono što je sigurno, RTB u ovom poslu neće biti sam, sarađivaćemo tesno sa ciljem da građanima omogućimo bolje uslove života -rekao je Trivan.

Ističući da se najveći poslovi u Srbiji "kriju" upravo u ekologiji, počev od izgradnje oko 300 komunalnih sistema za preradu otpadnih voda i 26 regionalnih deponija, do remedijacije zemljišta i svega ostalog, ministar zašitet životne sredine je rekao da je pitanje tretmana različitih vrsta otpadnih voda sledeći problem koji se mora rešavati.

- Tu ne mislim na RTB Bor jer on, uz određene izuzetke u okviru svoje proizvodnje, ima zatvoren sistem. Mislim, pre svega, na otpadne komunalne vode jer su građani najveći zagađivači kada je ova oblast u pitanju. Komunalna, kišna kanalizacija, to je prvi projekat koji Bor i ostale opštine u Srbiji moraju da urade. Tu nema izbora jer u Srbiji trenutno samo tri do pet opština funkcioniše zadovoljavajuće. Dakle, prvi i najvažniji posao je prerada komunlanih otpadnih voda - njihovo prikupljanje i prečišćavanje. Tu su i površinske otpadne vode, kišnica. Kakva je Borska reka, to nije samo pitanje zagađenja iz RTB-a Bor, to je pitanje i onoga što mi, kao građani zagađujemo - rekao je ministar ekologije.

Trivan je istakao i da će Vlada Srbije pomoći lokalnim samoupravama da izrade projektno-tehničku dokumentaciju, koja je, kako se izrazio, pitanje svih pitanja.

- Bor, kao ni ostale lokalne samouprave nemaju dovoljno sredstava za to, ali će Ministarstvo tražiti pomoć od loklanih kompanija i države. - Kada se uradi projektno-tehnička dokumentacija, onda se ide u realizaciju i trčanje za investitorima. Ti projekti koštaju od nekoliko miliona do nekoliko desetina miliona - podvukao je ministar.

Treća stvar koju je potrebno uraditi u Boru, ali i u ostalim gradovima, jeste remedijacija zemljišta.

Ministarstvo ekologije će, kako je istakao Trivan, ove godine pokrenuti u Srbiji akciju pošumljavanja stotina hektara.

- Na putu Srbije ka Evropskoj uniji predstoji nam poglavlje 27, a ono je najkomplikovanije, najobimnije i najskuplje. To, suštinski, govori o tome koliko je zaštita životne sredine važna. Procenjujemo da ćemo u narednih 20 do 30 godina morati da uložimo 15 milijardi evra u sve ovo o čemu sam govorio. U poglavlje 27 nećemo ući “grlom u jagode” poput zemalja u okruženju i ako neke inostrane firme žele da rade nešto u našoj zemlji, poput kompanija koje nadomak Bora žele da otvore novi rudnik - mi kažemo da je to odlična stvar, ali da će morati da ispune sve ekološke standarde i da ih poštuju, baš kao i u zemljama odakle te kompanije dolaze - zaključio je ministar zaštite životne sredine.

Generalni direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski podsetio je na činjenicu da je Evropska agencija za zaštitu životne sredine 2016. godine proglasila Bor ekološkom zvezdom poboljšanja stanja kvaliteta vazduha u Srbiji, kao i na to da je tada prvi put u izveštajima iz Evrope i Srbije navedeno da je to grad sa kvalitetom vazduha prve kategorije.

- Nadležni u srpskoj Agenciji naveli su da je 2016. 'de fakto' došlo do brisanja jedne ekološke crne tačke na teritoriji Srbije, jer je te godine zabeležena prosečna godišnja koncentracija sumpor dioksida u vazduhu od 43,6 mikrograma po kubnom metru. U tom trenutku, to je predstavljalo istorijski minimum, a vazduh u Boru prvi put je svrstan u prvu kategoriju - rekao je Spaskovski.

On je ukazao da su prosečne mesečne koncentracije sumpor-dioksida danas znatno ispod dozvoljenih 50 mikrograma po kubnom metru vazduha i iznose 33,63 mikrograma po normalnom metru kubnom, sa tendencijom daljeg opadanja.