Stavljena tačka na jednu od afera koje Junajted Grupa, u višegodišnjoj kampanji dezinformacija, konstruiše protiv tržišnih konkurenata
Privredni apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu Privrednog suda kojom je odbačena tužba operatera SBB protiv kompanija Telekom Srbija i Yettel, uz zaključak da nema mesta poništavanju ugovora o zakupu optičke infrastrukture koji su sklopili 2021. godine.
Pravosnažnom presudom, Apelacioni sud je konstatovao da je jedini motiv zaključenja ugovora između Telekoma i tadašnjeg Telenora, a sadašnjeg Yettela, bio ekonomski interes, odnosno uspeh u tržišnoj utakmici.
Nema mesta tvrdnjama operatera u vlasništvu Dragana Šolaka “da je pobuda tuženih nedopuštena, protivna moralu i dobrim običajima”, presudio je Privredni sud još u septembru 2022, a potvrdio Privredni apelacioni sud odlukom koja je stranama u sporu uručena prošlog meseca.
Ovim je stavljena tačka na bar jednu u nizu afera koje Junajted Grupa i njen gazda Šolak, vlasnici operatera SBB i većeg broja medija poput N1 i Nova S, već godinama konstruišu protiv svojih tržišnih konkurenata, pre svega protiv onog najvećeg i najuspešnijeg - Telekoma Srbija.
Foto: Pink.rs/S. Kuvekalović
Nesposoban da pobedi u tržišnoj borbi, gazda Šolak sa svojom kompanijom protiv Telekoma vodi beskrupuloznu kampanju dezinformacija, sa željom da najvećeg konkurenta diskredituje i praktično silom zaustavi njegov rast. Ali, kao što su gubitnici na tržištu, gde je Telekom Srbija zacementirao lidersku poziciju kako u Srbiji tako u celom regionu, sada su postali gubitnici i pred pravosuđem!
Pored pokušaja diskreditacije Telekoma Srbija, tužba SBB imala je za cilj da sudskom odlukom uguši novog konkurenta, odnosno da spreči ulazak Yettela na tržište kablovske distribucije
U ovom sporu, SBB je pokušao da preko suda isposluje poništavanje ugovora o zakupu optičke infrastrukture Telekoma od strane Yettela (tadašnjeg Telenora) iz 2021. godine. Šolakov operater je tvrdio da je taj ugovor protivan propisima i dobrim poslovnim običajima, a sve na osnovu internog izveštaja o ugovoru koji je Vladimir Lučić, tada koordinator multimedije u Telekomu, sadašnji generalni direktor, poslao Izvršnom odboru kompanije.
Taj dokument isključivo internog karaktera je praktično istog trenutka “procureo” u javnost, a spinovanjima njegovog sadržaja bavili su se, po oprobanom receptu, prvo političari sa višegodišnjim tesnim vezama sa gazdom Šolakom, onda razni “nezavisni eksperti”, a mediji Junajted Grupe su celu kampanju usmeravali i stalno iznova podgrevali.
Pored pokušaja diskreditacije Telekoma, tužba SBB imala je za cilj da sudskom odlukom uguši novog konkurenta, odnosno da spreči ulazak Yettela kao novog igrača na tržište kablovske distribucije, iako je Komisija za zaštitu konkurencije ugovor o zakupu Telekomove optike prethodno odobrila.
Foto: Promo/Logo
Prvostepeni sud je odlučio, što je Apelacioni potvrdio, da nema mesta poništaju ugovora. Nema dokaza da se sprovođenje tog ugovornog odnosa obavlja nezakonito na štetu SBB. Poslovni odnos Telekoma Srbija i Yettela je u domenu dozvoljenih sredstava konkurencije.
Privredni apelacioni sud je u svojoj presudi, generalno, ponovio argumente za odbijanje tužbe SBB, koje je izneo Privredni sud.
Pravosuđe se, između ostalog, pozabavilo i tvrdnjom tužioca da je poruka Vladimira Lučića iz internog izveštaja o ugovoru sa Telenorom o “slamanju SBB” i “stavljanju tačke” na njegovo poslovanje protivzkonita.
Apelacioni sud kaže da je u tom pogledu motiv bio “ostvarenje uspeha na tržištu i povećanje tržišnog udela u uslugama koje prvotuženi (TS) pruža u odnosu na tužioca (SBB), što je dozvoljen motiv za zaključenje ugovora“. Tužilac, ističe sud, nije dokazao da je ugovorima Telekoma i Yettela nastupila bilo kakva šteta po SBB.
Šta su rekle nadležne institucije
Komisija za zaštitu konkurencije prethodno je utvrdila da se ugovorima Telekoma i Yettela “ne isključuje konkurencija na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu” i utvrdila da se “ne može pretpostaviti da je do saradnje između tuženih došlo sa ciljem koji bi predstavljao teško ograničenje konkurencije, kao i da će efekti sprovođenja predmetnih ugovora biti prokompetativni”. Što se tiče RATEL, Telekom je kao javni telekomunikacioni operator, koji ima monopol ili značajan tržišni udeo u pružanju usluga, čak bio u obavezi da Yettelu “omogući korišćenje transportnih kapaciteta zakupom optičkih vlakana uz naknadu, kao i druge elemente infrastrukture”. Takođe, rešenjem iz jula 2019, Ratel je “potvrdio da drugotuženi ima prava da koristi optička vlakna prvotuženog po osnovu ranije izdate licence do 22.01.2030. godine”.
“Prvostepeni sud je, na osnovu sadržine Dokumenta prvotuženog (Telekom) o poslovnoj saradnji sa drugotuženim (Yettel), utvrdio da je prvotuženi u okviru svog internog akta iskazao volju, ambiciju, procenu i analizu ostvarenja svojih potencijalnih poslovnih i finansijskih uspeha, koji mogu nastupiti usled zaključenja Ugovora sa drugotuženim, kao i uticaj na poslovanje tužioca (SBB) kao jedinog konkurenta na tom tržištu, da su tuženi zaključili komercijalne ugovore i da je legitiman njihov cilj da ostvare veći profit i bolji položaj u odnosu na konkurente, te da se to ne može smatrati zabranjenim motivom, koji bi na nezakonit način ugrozio poslovanje tužioca i vodio ništavosti spornih ugovora”, navodi se u presudi.
Ističe se da “tužilac nije dokazao na koji način bi realizacija predmetnih ugovora prouzrokovala štetu tužiocu, niti je dokazao uzročnu vezu između radnji tuženih i eventualne štete koju tužilac trpi, s obzirom da će realizacijom spornih ugovora doći do promena tržišnih udela kako tužioca tako i prvotuženog, te da navodi prvotuženog izneti u internom dokumentu, koji se tiču urušavanja i slamanja tužioca, ne mogu biti dovoljan dokaz da će tužilac pretrpeti štetu, bez konkretno preduzetih radnji koje su u uzročnoj vezi”.
Privredni apelacioni sud takođe naglašava činjenicu da je Komisija za zaštitu konkurencije odobrila ugovor, kao i da je RATEL potvrdio da Yettel, na osnovu izdatih dozvola, ima pravo da koristi optiku Telekoma Srbija.
“Prvostepeni sud je, imajući u vidu da je pobuda, odnosno motiv na strani prvotuženog, ekonomske prirode, ali i zakonske, jer je imao obavezu zaključenja navedenih ugovora, kao i da drugotuženi nije imao saznanja o nedopuštenoj pobudi prvotuženog, našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ništavost ugovora, u smislu člana 53. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Drugostepeni sud nalazi da je odluka prvostepenog suda pravilna”, zaključuje se u presudi Privrednog apelacionog suda u Beogradu.
Sud uštedeo Šolaku pare
Žalba SBB na presudu Privrednog suda delimično je usvojena samo po jednom osnovu: Privredni apelacioni sud je preinačio prvostepenu odluku i smanjio iznos parničnih troškova koje Šolakov operater treba da plati tuženima Telekomu Srbija i Yettelu. SBB, inače, ima pravo da Vrhovnom sudu podnese vanredni pravni lek protiv ove presude Privrednog apelacionog suda – reviziju, ali to ne menja činjenicu da je ovaj postupak pravnosnažno okončan donošenjem odluke na apelaciji.
