Zujanje osa i stršljenova sve češće se čuje, pčele se roje!
Na društvenim mrežama ljudi se žale da osinjake zatiču na banderama, drveću, fasadama zgrada, stubovima, ispod nadstrešnica, na terasama...
Stručnjaci kažu da osama i pčelama ne bi trebalo prilaziti na bliže od metar, a stršljenu ni na deset metara. U slučaju napada nikako ne treba praviti nagle pokrete, jer to može biti kobno. I ne palite im sami staništa!
Pre nekoliko dana Hitna pomoć je saopštila da su intervenisali na poziv jedne Beograđanke koju je ubo stršljen dok je na terasi sakupljala veš!
Od proleća do jeseni treba voditi računa, jer pamtimo mnoge smrtne slučajeve. Ose su posebno nezgodne kada imate nešto slatko i osvežavajuće, poput, recimo, lubenice, i tada čovek mora biti pažljiv.
Pčelar Stefan Stevanović objašnjava da se dešava da neki roj zaluta u naselja tražeći skrivena i suva mesta.
- Najčešće su to drvene roletne, nadstrešnice, prazni tavani. Pčele su veći i vidljiviji problem od osa, a i brojnije su. Desi se da se u letu umore i da pronađu neko odmorište, gde se zadržavaju od dva sata do dva dana, ponekad i četiri. Ne treba brinuti, jer pčele znaju da su na tuđem terenu i neće nikoga ubosti, čak i ako se nalazite na metar od roja. Suština je da ih ne treba dirati, već pozvati stručno lice, najbolje pčelarsku organizaciju u vašem kraju ili gradu ili pčelara kojeg poznajete.
Stevanović navodi da je kod osa nešto drugačije, odnosno da one prave manje skupine, te da vrlo često nisu na vidnom mestu:
- Predstavljaju manju opasnost i ljudi ih se manje plaše... U takvom slučaju možete čak i ostaviti osinjak da bude gde jeste, jer sve te ose idu svojim poslom, tu samo žive. Ako ste udaljeni bar metar, nijedna osa vas neće ubosti, ali ne treba prilaziti bliže.
Foto: Unsplash.com, Univerzum HD Media/N.M.
Što se stršljenova tiče, oni su, kaže Stevanović, najopasniji.
- Njima ne treba prilaziti ni na 10 metara! Ne treba mahati i praviti nagle pokrete i pokušavati ubiti stršljena, jer to je njemu znak da je napadnut i braniće se. Neće nikad prvi ubosti, samo treba mirno otići sa mesta gde se nalaze, a to su najčešće stari tavani, nadstrešnice, kao i mesta u blizini voćnjaka. Za uklanjanje stršljenova i njihovih gnezda treba pozvati službu za dezinsekciju i deratizaciju - navodi Stevanović, naglasivši:
- U slučaju napada spustiti lice ka zemlji, kao da im se klanjaš, i u niskom hodu se udaljiti. Nikako ne treba trčati i mahati rukama, a ne treba ni leći na pod.
Specijalista opšte medicine dr Radmila Šehić navodi za Kurir da je bol karakterističan za ubod ovih insekata i da ne može ostati neprimećen.
- Mesto uboda zapravo određuje dalju kliničku sliku, ali i to da li je osoba sklona alergijskim reakcijama. Oni skloni alergijama imaju veće šanse da burnije reaguju na ubod, te uvek pri ruci treba da imaju antihistaminik. U najvećem broju slučajeva ubodi nisu smrtonosni. U slučaju da je mesto uboda usna, vrat, jezik, ždrelo, tu može nastati otok koji sprečava disanje, što se u medicini zove Kvinkeov edem, a to je po život opasno stanje - navodi dr Šehić.
Napominje da je u tom slučaju potrebna pomoć lekara:
- Kvinkeov edem mora da se tretira ambulantno ili klinički. Najčešće se daju razblaženi adrenalin, kortikosteroidi, antihistaminici i infuzioni rastvori, i to svaka ambulanta mora imati.
