Na njih su se navikli žitelji ovog planinskog sela, a domaćini su uvek njihov dolazak očekivali krajem marta, kažu, ovog proleća su poranile
Na visu Javora, na nadmorskoj visini čak 1.240 metara, surova planinska klima nije omela par selica da se i ovog proleća dosele u Kalipolje. Iako ne umeju da objasne šta je rode navelo da na putu između Evrope i Afrike navrate baš u Ljepojeviće, meštani u šali kažu, možda je njihovo selo i još lepše nego što ga oni vide, kao što mu i ime govori, pa da je to razlog zbog kog su rode ovom selu stalni gosti.
Kroz razgovor, sećaju se, kada je par roda prvi put doleteo u selo 1993. godine i svio gnezdo u domaćinstvu Ivanković, na krovu drvenog pomoćnog objekta u dvorištu porodične kuće. Od tada su se nastanile u ovom selu i domaćinstvu, pa su svake naredne godine opet dolazile na isto mesto.
Na njih su se navikli žitelji ovog planinskog sela, a domaćini su uvek njihov dolazak očekivali krajem marta, kažu, ovog proleća su poranile.
- Ove godine su nas iznenadile, doletele su 12. marta, što je prilično ranije nego inače. Vreme koje one provedu ovde je, eto, od marta, pa do negde pred kraj avgusta, do Velike Gospojine. Tada sa mladuncima kreću u toplije krajeve - priča nam domaćin Zoran Ivanković, u čijem dvorištu su nastanjene rode.
Retkost je da izaberu mesto za gnezdo baš na surovoj planini, a u ovom kraju Srbije, pored Ljepojevića, jedan par redovno doleće i na Bele Zemlje kod Užica.
Tu je znatno niža nadmorska visina i blaža, prijatnija, klima, a na Javoru je veoma hladnije, pa se planinci sve ove godine pitaju - šta ih je privuklo da dođu baš kod njih?
Ne kriju, zavoleli su ih, u selu su atrakcija, a naručito su zanimljive najmlađim. Svakog ih proleća očekuju, a kada dolete, domaćini se obraduju kao da dolaze prvi put.
- Čitao sam jednom da je životni vek belih roda 15 godina, pa mislim da su ove koje sada doleću potomci onih prvih. I one su se izlegle možda baš i ovde - smatra Zoran.
Aprilske mrazeve, kažu, rode su vešto izbegle, napustile su gnezdo u Ljepojevićima i nije ih bilo dvadesetak dana. Zabrinuli su se domaćini, ali kako nam rekoše, srećom su se vratile. Osetile su, pretpostavljaju, nakon letnjih temperatura dolazak zime, pa su mudro na nekom toplijem mestu sačekale da se prolepša i opet došle.
Lane im oluja oborila gnezdo - tugovale i rode i domaćini
Usled prošlogodišnjih vremenskih neprilika, vetrova i oluja, stradalo je gnezdo selica, ali na žalost i u njemu njihovi mladunci.
Bilo je teško, kažu domaćini. Odmah su nakon stihije požurili ka gnezdu, pa zatim ga obnovili i osigurali gumom od traktora.
Strepeli su da li će se nakon te nesreće opet vratiti, ali ih ipak nisu izneverile, opet su došle.
Po njihovim dolasku, ispričali su nam u selu, kreću sa poljoprivrednim radovima u polju, a po odlasku srađuju letinu i pripremaju se za zimu.
Ivankovići ih doživljavaju kao stalne goste, i kažu, sigurni su da im donose berićet u domaćinstvo.
Autor:
