Izmene Zakona o planiranju i izgradnji za kratko vreme su popravile poslovni ambijent u Srbiji, tako da kompanije sada mogu slobodnije da investiraju u nove projekte i otvaraju nova radna mesta, navodi se u analizi Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope (IPESE).
Ističe se da su promene tog zakona oslobodile 88 miliona evra zarobljenog kapitala koji je čekao ukidanje naknade za konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine.
Navodi se takođe da je 90 odsto privrednika, odnosno kompanija anketiranih u istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) o efektima ukidanja naknade za konverziju na pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem reklo da su veoma zadovoljni zbog izmena zakona i da će reforma imati pozitivan uticaj na njihovo poslovanje.
Naknada je ukinuta izmenama Zakona o planiranju i izgradnji usvojenim u Skupštini Srbije krajem jula 2023. godine.
Institut ističe da se ne pamti da je privreda ovako pohvalila neki sistemski zakon, kao što je slučaj sa izmenama Zakona o planiranju i izgradnji.
"Pokazalo se da je lobiranje privrede naišlo na razumevanje zakonodavaca i da su predlagači izmena pogodili u metu ukidanjem naknade za konverziju, jer je ta promena blagotvorno uticala na poslovnu klimu i podstakla investicione ambicije brojnih kompanija koje sada lakše mogu da planiraju rast prihoda i zapošljavanje novih radnika. Ove izmene školski su primer kako država samo svojom zakonodavnom aktivnošću i bez previše direktnog uplitanja na tržištu može kompanijama da pomogne u širenju poslovanja i razvoju i da privredi omogući veći rast i veće prihode, a radnicima više posla i sigurnije zarade. A sve to zajedno značajno podstiče rast bruto domaćeg proizvoda", ukazuje se u analizi.
Ističe se da je za samo osam meseci, od kada su stupile na snagu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, nadležnim državnim organima podneto 2.169 zahteva za konverziju bez naknade, od čega je pozitivno rešeno već više od polovine.
Istraživanje NALED-a pokazalo je da gotovo polovina kompanija, koje su podnele ili se spremaju da podnesu zahtev za konverziju, planira investicije na tim lokacijama, trećina je u postupak ušla kako bi postali vlasnici građevinskog zemljišta, a samo 11 odsto planira da proda placeve (na kojima će neki novi investitori sigurno ulagati novac u nove projekte).
Od privrednika, koji su se u anketi izjasnili da planiraju nove investicije na tom zemljištu, dve trećine, odnosno 66 odsto ulagaće u proizvodne i energetske objekte i skladišni prostor, a svaki četvrti namerava da gradi stambeno-poslovne objekte.
Trećina anketiranih preduzeća očekuje da će posle završene konverzije investirati između 500.000 i milion evra, a svako peto preduzeće uložiće od milion do pet miliona, dok 17 odsto navodi da će investirati više od pet miliona evra.
Prosečna površina građevinskog zemljišta, koje je predmet zahteva za konverziju, prema rezultatima istraživanja iznosi 3,5 hektara.
Polovina ispitanika u istraživanju NALED-a očekuje da će besplatna konverzija pozitivno uticati na rast zaposlenosti posle realizacije planiranih investicija i da će svaka investicija doprineti u proseku sa oko 50 novih radnih mesta.
Institut kao primer navodi da su izmene Zakona o planiranju i izgradnji omogućile kompaniji Neoplanta, članici NELT Grupe, da sprovede projekat instalacije solarnih panela, što će kompaniji doneti ogromne energetske uštede, šansu da se dalje razvija i zapošljava nove radnike.
Besplatna konverzija zemljišta značajno će ubrzati još dve velike investicije: niška fabrika duvana Filip Moris investiraće 100 miliona dolara u proširenje proizvodnje (bezdimni duvanski proizvodi) i svoju ukupnu investiciju u Srbiji zaokružiti na milijardu dolara, dok "Koka Kola" planira investiciju od 35 miliona evra, navedeno je u analizi.
U svim tim investicionim projektima važnu ulogu ima građevinska industrija koja treba da gradi nove proizvodno-skladišne prostore i stambeno-poslovne objekte, a očekuje se da će besplatna konverzija zemljišta doprineti daljem rastu građevinarstva.
Međutim, za bilo kakav rast građevinskog sektora biće potrebni novi radnici kojih u Srbiji nema dovoljno, a da bi taj problem donekle bio ublažen Srbija je otvorila tržište radne snage u okviru inicijative Otvoreni Balkan i time omogućila slobodno kretanje radnika sa Severnom Makedonijom i Albanijom, navedeno je u analizi.
Dodaje se da se za samo mesec dana prijavilo 2.200 zainteresovanih radnika da radi u Beogradu i Srbiji, a najviše je zainteresovanih iz Severne Makedonije.
Potreba za novom kvalifikovanom radnom snagom u građevinarstvu biće još više izražena zbog velikih infrastrukturnih projekata – autoputevi, železnica, EXPO27, metro – koje država Srbija realizuje kroz model javno-privatnog partnerstva sa velikim i poznatim međunarodnim kompanijama, zaključuje Institut za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope.
