Razredi srednjih škola imaće od prvog septembra manje učenika, tačnije maksimalan broj dece po odeljenju biće 28 umesto nekadašnjih 30, a to posebno brine roditelje malih maturanata kojima se uskoro bliži upis u srednje škole.
Uporedili smo za koliko se broj mesta smanjio u srednjim školama i kako to može da utiče na nastavak školovanja malih maturanata. Briga je očigledno opravdana jer će deci shodno izmenama Zakona o osnovnim i srednjim školama sigurno biti potrebno da pored uspeha iz škole, male mature, imaju i bolji rezultat na prijemnom ispitu kako bi upisali željenu školu.
"1.000 učenika manje u beogradskim gimnazijama"
Srednje škole već su primenile ove izmene, pa će tako u svima njima broj učenika koji mogu da se upišu biti proporcionalno smanjen za po dva po svakom odeljenju.
Tako će u Osmoj beogradskoj gimnaziji u odnosu na prethodnu upisnu godinu biti slobodno 244 mesta, što je za 36 manje u odnosu na prošlogodišnjih 280 slobodnih mesta. Slična situacija je i u Devetoj beogradskoj gimnaziji gde je ove godine broj mesta za upis školaraca smanjen za 16 na 264.
Da će biti borbe za upis do poslednjeg trena pokazuje i podatak da će u jednoj od najpopularnijih gimnazija u Beogradu, Trećoj beogradskoj gimnaziji, ove godine biti slobodno svega 300 mesta, naspram prošlogodišnjih 320 mesta.
Za koliko se detaljno smanjio broj slobodnih mesta u srednjim školama pogledajte na linku na kom se nalazi preliminarni plan upisa učenika u srednju školu za školsku 2024/2025. godinu.
Kako je odnos slobodnih mesta izgledao za upisnu 2023/24, i koliko ih je bilo više pogledajte na sledećem linku.
Foto: Pixabay.com
- Mi ne znamo unapred za koliko će se povećati broj poena potrebnih za upis u gimnazije, ali će broj mesta u beogradskim gimnazijama biti manji za 1.000. U skladu sa tim biće povećan i broj poena za upis, ali ne svakako puno. To bi takođe trebalo da popuni mesta u srednjim stručnim školama - kaže Tatjana Soković, direktorka Devete beogradske gimnazije.
Prema njenim rečima, postoji bojazan da će doći do potrebe za povećanjem broja odeljenja u gimnazijama.
- U gimnazijama smo uvek imali malo viška, i uvek smo imali zainteresovane, ali prosto, malo će morati budući srednjoškolci da budu kritičniji prema sebi. Svakako da mogućnost za povećanje broja odeljenja postoji. Tu mogućnost Ministarstvo prosvete razmatra, ali sve to zavisi od odluke koju će Ministarstva prosvete doneti - rekla je Soković i dodala da ne može tako lako da se napravi još jedno odeljenje.
Manje đaka - bolji rad sa svakim učenikom
- Jasno je i sigurno je da će biti potrebno više poena jer će kod nas, u odnosu na prošlu, ove godine biti 24 učenika manje u generaciji što je praktično jedno odeljenje. Kada je u pitanju formiranje novih odeljenja, ako do toga dođe, nama problem nije nastavni kadar, već to što nemamo prostornih mogućnosti. Manji broj učenika u odeljenjima je dobar, i to nam daje prostora za rad svakim učenikom - kaže za "Blic" Miloš Bjelanović, direktor Zemunske gimnazije.
On je ocenio da je realno je moguće da će više đaka upisati srednje stručne skole, jer će deca jednostavno, ako ne u gimnazije, morati negde da se upišu.
Popularne srednje stručne škole
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, ocenio je da gimnazije u većim gradovima poput Beograda, Niša, Kraljeva, Kragujevca i Novog Sada imaju višak učenika, ali da to nije slučaj u unutrašnjosti zemlje.
- Izuzetno je mali broj učenika u unutrašnjosti koji upisuju gimnazije, pa tako retko koje odeljenje ima više od 17 učenika, opredeljuju se češće za srednje stručne škole. Od oko 111 gimnazija u Srbiji vi ćete naći nekoliko njih u Beogradu gde ima dosta đaka, i u ostalim gradovima gde imate neke jake gimnazije videćete da je za njih interesovanje uvek veliko - objašnjava Antić.
Foto: Pixabay.com
Kada su u pitanju srednje stručne škole, medicinske struke su u Srbiji na ubedljivom prvom mestu, a za njih je potreban i veliki broj poena. Potom je, kaže Antić, na drugom mestu elektrotehnika, gde je potrebno više od 93 poena, a zatim ugostiteljstvo i turizam, dok su tek na četvrtom mestu gimnazije, i na petom zanati.
- Nema manjka u srednjim stručnim školama u unutrašnjosti, a razlog je često ekonomske prirode. Jer prosečna plata nije ista i roditeljima je skupo da decu šalju na fakultete. Nama su u srednjim stručnim školama naročito deficitarne građevinska, mašinska i poljoprivredna struka koje su izuzetno potrebne Srbiji - napominje Antić.
Niko ne upisuje zanate, nemamo majstore
Kako kaže, na tom polju bi trebalo da bude prioritet poljoprivreda, dok će Beogradu prema svim procenama biti potreban veći broj turističkih radnika, hotelijera, konobara. Imajući u vidu da se u turističku infrastrukturu ulažu značajna sredstva procene su da će biti potrebno preko 100.000 radnika.
- Slabo se upisuje kožarstvo, obućarstvo, krojački smerovi i tekstil. Čak se ni u Leskovcu, nekada zvanom "srpski Mančester", ne upisuju deca u ove smerove. Te škole su poluprazne, zato bi trebalo da se napravi bela knjiga sa deficitarnim zanimanjima u Srbiji kako bismo izbegli manjak stručnog kadra, a to se pogotovo oseća jer nemamo majstora - zaključio je Antić.
Autor:
