Bol u grudima, ubrzan rad srca, kratak dah, preterano znojenje… mogu da budu simptomi i napada panike i srčanog udara, ali, problem je što srčani udar može da bude fatalan.
Panični poremećaj je iz grupe anksioznih poremećaja čiji je sržni deficit tj. ključni simptom anksioznost kaže psihijatar Ivana Stašević Karličić za Pink.
Anksioznost je i te kako povezana sa našim telom, sa nekim telesnim senzacijama od strane bukvalno svih organskih sistema, predominantog kardiovaskularnog sistema, te ljudi koji doživljavaju panične napade često imaju lupanje srca, bol u grudima, stezanje u sredoguđu, preznojavanje itd te to može da navede samog čoveka koji doživljava panični napad na ideju da zaista pati od nekog kardiovaskularnog poremećaja - navodi Karličić.
Ona kaže da pacijenti pre nego što dođu na psihijatrijsko lečenje često obilaze i opterećuju službe urgentne medicine, hitnu pomoć i slično.
- Čak 70 odsto ljudi koji boluju od paničnih poremećaja je pre toga godinama išlo kod kardiloga - dodaje ona.
Karičić kaže da panični napad pokreće rekacija vegetativnog nervnog sistema, odnosno jendog dela nervnog sitema koji luči adrenalin ogomnu količini i on je odgovoran za ovu vrstu senzacije.
- Zbog toga je važno u diferencijalnoj dijagnozi ljudi sa ovom simptomatologijom misliti i na kardiovaskularne bolesti pretežno aritmije, već i na hipertireozu, tumor nadbubrega koji takođe patološki luči ogromnu količinu adrenalina koji izaziva ovu vrstu simptomatologije - kaže psihijatar i dodaje da su svi aneksiozni poremećaji paraćeni senzacijama koji imaju svoje telesne korelate i zbog toga pacijenti lutaju pre nego što dođu do psihijatra.
Ona navodi da ono što je tipično je da se pacijenti u ambulantama urgentne psihijatrije žale na bliski osećaj smrti, na strah od smrti i da će izgubiti kontrolu nad svojim ponašanjem i strah od ludila.
Šta raditi kad dobijete panični napad
Ukoliko osoba ima panični napad prvenstveno se treba javiti lekaru.
- Panični napadi kojih ima više od četiri mesečno mogu biti dijagnostikovani kao pravi pnični poremećaj i on se4 leči farmakoterapijski i to dosta uspešno- kaže Karličić.
Ona dodaje da od paničnog napada češće obolevaju žene, a kada se pacijenti osete paniočni napad potrebno je da se na vreme javiti lekaru zbog diferencijalne dijagnoze jer panični napadi jako ometaju funkcionisanje i socijalno i profesionalno.
- Često je integrali deo paničnog napda i agorofobija strah od otvorenog prostora, te ljudi izbegavaju da izaze, socijalno se izoluju - dodaje Karličič i dodaje da aritmije mogu izazvati panični napad.
Kako kažesimptomi su slični i veoma je važno ići na dijagnostiku i da se kod psihijatra ide kad s isključe i zavisnost od konzumiranja stimulansa kao što su kofein, amfetamin, kokain koji takođe mogu dati panični napade i imitirati panični poremećaj i zbog toga je važna diferencijalna dijagonoza.
Psihijatar navodi da se panični poremećaj dosta uspešno leči farmakoterapijski, ako se ne leči može dalje da se komplikuje u depresivni poremećaj.
Autor: D. S.
