Oko 117 pripadnika tadašnje Vojske Jugoslavije uspelo da je u bici za Košare da zaustavi mnogo nadmoćnije snage tzv. OVK potpomognute artiljerijom Albanije i NATO avijacijom, izjavio je danas zastavnik i pripadnik nekadašnjeg Petog bataljona vojne policije Prve armije Slobodan Radmilović.
On je, povodom 25 godina od početka bitke za Košare, koja je počela 9. aprila 1999., kada je oko 1.500 pripadnika tzv. OVK uz podršku artiljerije Albanije, NATO avijacije i instruktora napalo rejon te karaule na jugoslovensko-albanskoj granici, rekao za Tanjug da je borbena grupa Prve armije, čiji je nosilac zadatka bio Peti bataljon, prva na poziv došla na karaulu Košare da pomogne graničarima da napad bude zaustavljen.
- Nas je došlo 38, uglavnom starešina i vojnika profesionalaca i jako mali broj redovnih vojnika - istakao je Radmilović.
Radmilović kaže da je iz borbene grupe Petog bataljona vojne policije Prve armije, čiji je on bio pripadnik, poginulo sedam starešina i jedan redovni vojnik i navodi da im je pomoć stigla tek 10. aprila posle podne.
Prema njegovim rečima, 24. marta 1999. godine, kada je počela NATO agresija, iz mirodonovskih uslova prešlo se na ratne uslove, gde su zadacu bili veći, teži i izazovniji.
Radmilović je rekao da su do 9. aprila NATO snage, regularna vojska Albanije i teroristi tzv. OVK u toku noći napali jednu karaulu pored karaule Košare.
Objašnjava da je izvršen lažni napad kako bi odvukli deo naših snaga prema Paštriku i Morini, a onda su u svitanje izvršili pravi napad na karaulu Košare sa ciljem da potisnu naše snage koje su brojčano bile manje i da omoguće drugim snagama da uđu na teritoriju Srbije.
Foto: TV Pink Printscreen
- Nama je svima bilo jasno da nemamo gde nazad, da je iza nas Srbija. O moralu je suvišno i da pričam, on je bio na visini. Jedinice vojne policije bilo koje da su bile na našem mestu isto bi izvršile zadatak kao i mi zajedno sa organima bezbednosti. Često je pitanje da li ste zaboravljeni, nismo opterećeni jesmo li zaboravljeni, da li je država učinila sve, uvek može i više. Mi nikada nismo kukali, ništa nismo tražili. Ponosni smo što smo bili tamo i branili svoju otadžbinu - kaže Radmilović.
Zastavnik Srđan Lalić ističe da sa ponosom može da kaže da je bio pripadnik čete vojne policije Drinske divizije iz Valjeva u sastavu Petog bataljona borbene grupe Prve armije i izvršavao zadatke na prostoru KiM, dodajući da se svo rapoloživo ljudstvo tog dana na čelu sa komandantnom brzo spremilo i izašlo na karaulu Košare.
- Prve informacije su bile da je karaulu Košare napala manja grupa terorista, međutim ispostavilo se da su karaulu Košare napale znatno jake snage albanske regularne vojske, OVK teroristi poptumognuti NATO snagama. Na prvom dolasku na karaulu Košare naišli smo na jednog ranjenog oficira, na jednog vojnika koji je poginuo i po nama su odmah počele da dejstvuju jake neprijateljske snage, dobro organizovane, profesionalne, iz svih vrsta naoružanja - naveo je on za Tanjug.
Lalić kaže da je 10. aprila počeo najorganizovaniji napad na karaulu Košare od strane pripadnika tzv. OVK uz podršku albanske artiljerije, NATO avijacije i instruktora, sa ciljem da lako zauzmu Košare, odnosno da podele KiM na dva dela.
- Da mi tog dana nismo zaustavili taj napad, kopnenu agresiju na Košare, verujte da bi se drugačija istorija pisala za Srbiju - ističe on.
