Arhangel Gavrilo je poslat da donese radosne vesti presvetoj bogorodici Mariji. Dao joj je beli krin ili ljiljan i objavio da je ona izabrana da bude ta koja će doneti na svet Gospoda.
Od tada je ovaj cvet u istoriji crkve simbolizovao ljubav, čistotu i nevinost.
Po narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinjao pesmom devojačkom. Devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću.
Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. Vladalo je verovanje da će, ko preskoči ovu vatru biti zaštićen od ujeda zmije.
Foto: Pixabay.com
Simbolično značenje ljiljana
U Rimu je takođe posvećen uzvišenoj boginji Veneri, zaštitnici ljubavi i blagostanja. Dok je u starom Egiptu bio simbol dostojanstva vladara.
Međutim, simbolizam ljiljanovog cveta je najupečatljiviji bio u hrišćanskoj eri. Po legendi, nastali su od suza Isusa Hrista tokom svog pogubljenja i smatra se omiljenim cvetom Device Marije. Stoga je ljiljan predstavljao bezgrešnu čistotu i nevinost, a njegove tri latice asociraju na kult Svetog Trojstva. Takođe se veruje da svaka latica ljiljana oslikava tri najcenjenije osobine Device Marija, nevinost, skromnost i pobožnost. U našem narodu se drugačije naziva i „Bogorodičin cvet“.
Ljiljan je bio čest motiv u srednjevekovnoj Srbiji, sreće se na freskama i novcu iz doma Nemanjića. Simbol ljiljana se nalazio i na kruni kojom je krunisan Stefan Prvovenčani.
