Kompleks za izložbu EXPO 2027 planiran je kao multifunkcionalni prostor koji pored izložbenog prostora sadrži i prateće komercijalne i smeštajne kapacitete, a svi prateći sadržaji treba da obezbede logističku podršku kako bi čitavo to područje preraslo u značajan ekonomski i turistički centar Beograda i Srbije, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
On je, u intervjuu za Blic, rekao da se procenjuje da će izgradnja sajma, izložbenog prostora i stambenog bloka za EXRO 2027 koštati oko 2,5 milijardi evra i da je reč o troškovima koji su neposredno povezani sa izložbom, dok je sve drugo, dodaje, vizija razvoja zemlje predsednika Aleksandra Vučića pretočena u najveći investicioni ciklus u modernoj istoriji Srbije nazvan “Skok u budućnost - Srbija 2027”.
Vesić je pojasnio da prostorni plan deli područje na tri celine od kojih je prva, E1, planirana kao izložbeni prostor za izložbu EXPO sa paviljonima za zemlje izlagače, multifunkcionalnim halama, kongresnim i konferencijskim salama, ali i površinama pod objektima linijske infrastrukture.
Površina E1 iznosi oko 83,15 hektara, dok je celina E2, koja je za prateće smeštajne kapactete, orijentacione površine oko 9,2 hektara, rekao je Vesić.
“U okviru celine E2 planirana je i izgradnja predškolske ustanove za 270 korisnika, osnovna škola za 600 učenika i hotel”, rekao je Vesić i dodao da je za prateće komercijalne sadržaje definisana građevinska parcela EZ, površine od oko 23,3 hektara.
Vesić je naveo da je u 2,5 milijarde evra uključen i razvoj linijske infrastrukture koju će činiti mreža različitih vidova saobraćaja.
Kompleks će biti povezan sa Vojvođanskom ulicom i denivelisanim priključcima na državni put E-75, obilaznicu oko Beograda i planiranu deonicu Novi Beograd - Surčin kao dela auto-puta E-763, rekao je Vesić i dodao da je pređvidena i izgradnja biciklističkih staza povezanih sa onim u široj gradskoj mreži.
Foto: Predrag Mitić
“Gradimo i prugu od železničke stanice Zemun - aeorodrom ‘Nikola Tesla’ i aerodrom ‘Nikola Tesla’ - Nacionalni stadion. To je prva deonica gradske železnice koju ćemo da gradimo uporedo sa metroom”, rekao je Vesić.
Naveo je da je planom mesta za postavljanje plutajućih objekata na vodnom zemljištu Beograda data mogućnost i povezivanja sa centrom grada putem vodnog saobraćaja, te dodao da je to nadležnost grada i da se nada da će uspostaviti rečni javni prevoz.
Kako je dodao, sve prati i izgradnja vodovodne, kanalizacione, elektroenergetske, telekomunikacione, gasovodne i toplovodne mreže kao i pratećih objekata, ali i objekata za proizvodnju energije iz OIE.
Na pitanje kako komentariše kritike povodom EXPO-a, da je reč o minornoj manifestaciji, Vesić je upitao zašto su se SAD i Španija borile za EXPO ako on na globalnom nivou nije važan?
“Da su ga ti kritičari dobili, išli bi u tu Španiju i slikali se tamo. To su radili i sa fontanom na Slaviji koja im je smetala na trgu, a bilo im je lepo da bude grob Dimitrija Tucovića?! Posle odu u Barselonu i slikaju selfi pored fontane. Kada ima Barselona fontanu, to je lepo, a kada je u Beogradu, to je mnogo strašno. Tu je razlika između nas i njih. Mi želimo da se Srbija razvija i da imamo najbolje svetske manifestacije od sportskih do poslovnih, a oni da Srbija ostane na periferiji sveta u koju samo oni mogu da putuju”, rekao je Vesić.
Kada je u pitanju razvojni plan “Skok u budućnost - EXPO 2027”, koji je vezan za celu Srbiju, ministar je rekao da je to nastavak sveobuhvatnog razvoja infrastrukture na teritoriji naše zemlje.
Kada je reč o drumskoj infrastrukturi, naveo je da tu spadaju izgradnja brze saobraćajnice Osmeh Srbije - Bački Breg - Nakovo, auto-puta Beograd - Zrenjanin - Novi Sad, Moravskog koridora, brze saobraćajnice Dunavski koridor, Fruškogorskog koridora, brze saobraćajnice Šabac – Loznica i Vožd Karađorđe…
“Samo u 2024. godini planiramo izgradnju 166,3 kilometra auto puteva i brzih saobraćajnica, 68,27 u 2025. i 252,51 kilometara tokom 2026. godine”, precizirao je Vesić.
Istakao je da je jedan od prioriteta i dalji razvoj železnice i dodao da će do kraja godine biti završena pruga Novi Sad - Subotica, te pomenuo rekonstrukciju pruge Niš - Dimitrovgrad i izgradnju obilaznice oko Niša.
“Tu je i jedan od najvećih poduhvata u istoriji Srbije - brza pruga Beograd - Niš, procenjene vrednosti 2,77 milijardi evra. Gradimo i rekonstruišemo železničke stanice, nabavljamo najsavremenije kompozicije vozova. Tu je i dispečerski centar u kojem ćemo, sa jednog mesta, upravljati železničkim saobraćajem”, rekao je Vesić.
Foto: Predrag Mitić
Istakao je da je ukupno planirana izgradnja i rekonstrukcija 2.017,8 kilometara pruga, ali i dodao da će biti unapređen i vodni saobraćaj koji, kako kaže, ima neverovatan potencijal, a dugo je bio zapostavljen.
“Rekonstruišemo luke u Prahovu i Bogojevu, gradimo međunarodna putnička pristaništa i marine duž Save i Dunava”, rekao je ministar.
Naveo je da se razvija i infrastruktura za vazdušni saobraćaj, da se grade i unapređuju aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu, “Konstantin Veliki” u Nišu, “Morava” u Kraljevu i “Rosulje” u Kruševcu, te da se sprovodi i program integralnog i komunalnog razvoja širom Srbije.
“Kako je u svom obraćanju i tokom prezentacije programa ‘Skok u budućnost - Srbija 2027’ objasnio predsednik Vučić, iznos od 18 milijardi evra koji se pominje u medijima odnosi se na sva prethodno opisana ulaganja”, rekao je Vesić i dodao da se ulaže 18 milijardi evra da svako mesto u Srbiji dobije novi put, da naša deca imaju kvalitetnije uslove za obrazovanje i razvoj, da mladi ostanu u Srbiji, da imamo dobru zdravstvenu zaštitu...
Ministar je naveo da je do 20. marta priliv stranih direktnih investicija bio milijardu i 172 miliona evra, što je apsolutni rekord svih vremena, a da se očekuje da u 2024. godini priliv direktnih stranih investicija bude oko pet milijardi evra.
“Procene govore da je učešće fiksnih investicija u nominalnom BDP u 2023. bilo preko 23 odsto dok su državne dostigle nivo od oko sedam odsto BDP-a i realno je očekivati da iste nastave sa rastom”, rekao je Vesić.
Naveo je da kritičari iznose argument da se svi prethodno opisani projekti realizuju zaduživanjem države i građana, ali da ne razumeju multiplikatorski efekat investiranja u infrastrukturu i ekonomsku korist koju sa sobom nose.
“lako je veliki deo investicija iz kredita, na kraju 2023. učešće javnog duga u BDP iznosilo je 52,3 odsto, smanjeno je za 2,8 odsto u odnosu na kraj 2022. godine. Stručnjaci očekuju da će, kao rezultat nižeg deficita, javni dug nastaviti da opada u narednim godinama i da 2026. godine bude na nivou od oko 50 odsto BDP-a”, rekao je Vesić.
Naveo je da, što se BDP-a tiče, kumulativni realni rast od 2020-2023. godine iznosi oko 12 odsto, da je realni rast BDP-a prema preliminamoj proceni RZS u 2023. bio 2,5 odsto, a da je projektovan za 2024. u rasponu od 3 do 4 odsto, dok se u 2025. i 2026. godini očekuje povećanje od 4 do 5 odsto.
“Prema poslednjem izveštaju MMF-a, ukupan BDP Srbije iznosi 69,5 milijardi evra. Ako nastavimo ovim putem, uz ispunjenje preduslova vezanih i za globalnu ekonomiju, brojka od 100 mijardi evra BDP-a u slededeće dve godine nije nedostižna”, istakao je Vesić.
Na pitanje zašto je MMF imao primedbe na transparentnost javnih nabavki za projekat “Skok u budućnost EXPO 2027”, Vesić je odgovorio da je MMF ocenio da je Srbija na putu rasta i razvoja, da je zadržala makroekokomsku stabilnost, te da su pohvaljeni uspesi Srbije i otpornost privrede na spoljašnje uticaje.
“Naravno da je ‘Skok u budućnost Srbija 2027’, kao naš najveći razvojni projekat u koji se ulaže 18 milijardi evra, važan za naše međunarodne partnere. Kroz saradnju sa MMF-om i drugim međunarodnim flnansijskim institucijama želimo da obezbedimo maksimalnu transparentnost trošenja javnih sredstava”, rekao je Vesić.
Upitan da li može da se obezbedi radna snaga za ovaj projekat, pošto je nema, ministar je rekao da je to pravo pitanje važno za dalji rad naše ekonomije jer mi, dodao je, uvozimo radnu snagu.
“Prošle godine je izdato 52.000 radnih dozvola strancima što je 70 odsto više nego pretprošle. Ne možemo da održimo privredni rast, posebno u građevinarstvu, transportu i poljoprivredi, bez stranih radnika. Oni dolaze uglavnom iz Azije, Ruske Federacije, Kine, Turske, Indije i Nepala i najviše su angažovani u građevinarstvu”, rekao je Vesić.
Naveo je da su kod nas sve veće zarade u građevinskoj industriji gde je prosečna neto zarada porasla sa 43,781 iz 2018. na 87,128 dinara, koliko je bila u decembru 2023. godine što je, kako ističe, rast od 99 odsto.
Precizirao je da je prosečna neto zarada u 2023. godini u građevinarstvu iznosila 73,778 dinara i naglasio da je takvo kretanje zarada u građevinarstvu dokaz napretka koji ostvarujemo.
“Nastavljamo i da liberalizujemo tržište i unapredimo uslova rada, a to ostvarujemo i kroz ‘Otvoreni Balkan’ i saradnju sa našim partnerima u regionu”, rekao je Vesić.
Na pitanje kako bi rangirao projekte unazad 20 godina i na kom mestu bi bio “Skok u budućnost EXPO 2027”, ministar je rekao da je od vremena SFRJ do 2012. godine u Srbiji izgrađeno 596 kilometara auto puteva, a od 2012. do sada 468 i da se gradi 643, te da je planirano još 487 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica.
Kako je dodao, od 2000. do 2012. u Srbiji nije izgrađen nijedan centimetar nove pruge, a rekonstruisan je samo 31 kilometar dok je od 2012. do sada izgrađeno 108 novih pruga od čega 74,9 kilometara brzih, a rekonstruisano 843.
“To je samo deo razvoja u poslednjih 12 godina, a naravno EXPO 2027 je kruna, koji je predstavio predsednik Vučić i koji je najbolji strateški program našeg razvoja. On pokazuje da državno rukovodstvo stvara modernu i ekonomski snažnu zemlju. Ako smo ekonomski jaki, možemo da vodimo nezavisnu pohtiku i štitimo ključne državne i nacionalne interese, a to su Kosovo i Metohija i Republika Srpska”, zaključio je Vesić.
