Sveti Nikon je bio rimski oficir, koji se spasao u boju tako što se prekrstio i pomolio Bogu, od tada njegov život se menja i sve posvećuje veri.
Prema verovanju Nikon je sa četom pošao u boj, pre toga majka ga je posavetovala, da ako upadne u nedelje, da se prekrsti i prizove Hrista u pomoć. I zaista, kada je u boju Nikonova četa bila opkoljena i sasvim blizu konačne pogibije, Nikon se prekrstio i u srcu zavapi Hristu.
U tom času dobio je neobičnu silu, jurnuo u neprijatelje i jedne ubio, a druge nagnao u bekstvo. Vraćajući se kući Nikon je neprestano u čudu uzvikivao: “Veliki je Bog hrišćanski!” Nakon ovog događaja tajno tajno je otplovio u Aziju, gde ga episkop kizički Teodosije krsti.
Po krštenju zatvorio se u jedan manastir, gde se predao učenju i podvigu. No pred smrt episkop Teodosije je imao viziju, u kojoj mu bi naređeno, da sebi za naslednika rukopoloži Nikona. Starac Teodosije odmah pozove Nikona i rukopoloži ga za đakona, potom za prezvitera i episkopa. No Božjim Promislom Nikon uskoro dođe u Neapolj gde obrete svoju majku još u životu.
Po smrti materinoj on se udalji sa devet učenika, negda ratnih drugova, u Siciliju, i tamo se odade propovedi Jevanđelja. No beše strašno gonjenje hrišćana u to vreme. I knez Kvintijan uhvati Nikona sa drugovima i udari na velike muke.
Foto: Univerzum HD Media/N.M.
Njegovih stotinu devedeset učenika i drugova biše posečeni. A Nikona je mučitelj vezivao konjma za repove, bacao ga s visoke stene u provaliju, tukao, strugao, no Nikon sve te muke prežive. Najzad bi posečen mačem i preseli se Gospodu.
Njegovo telo bi ostavljeno u polju, da ga ptice pojedu. No neko čobanče, s besnim duhom, zakači se i padne na mrtvo telo Hristovog mučenika, i odmah se isceli. Ono razglasi o telu Nikonovom, te hrišćani dođu i česno ga pogrebu.
Autor:
