Direktor Fonda Relja Ognjenović izjavio je da je Fond PIO stabilan, naglasivši da naši penzioneri nemaju šta da brinu.
On je podsetio da su za dve godine, tačnije od januara 2022. do januara 2024. godine penzije povećane za 56 odsto. Sve ovo je potvrda odgovornog rada i zalaganja države da se standard najstarijih poboljša – naveo je Relja Ognjenović.
Direktor Fonda PIO je podsetio takođe da su, pored redovnog usklađivanja, u poslednje dve godine, u novembru 2022. i oktobru 2023, bila i dva vanredna uvećanja penzija i naknada.
- Sredstva potrebna za ove povišice obezbeđena su u prihodima Fonda, tako da za te namene nisu bila potrebna dodatna sredstva iz budžeta. Zahvaljujući kontinuiranom rastu registrovane zaposlenosti i stabilnoj ekonomiji naše zemlje, osnovano očekujemo da ukupni prihodi Fonda od uplaćenih doprinosa i dalje prate dosadašnju dobru finansijsku statistiku. A Fond je uvek spreman za vanredno usklađenje penzija – naglasio je direktor Relja Ognjenović.
Finansijskim planom Fonda za 2024. godinu predviđena su sredstva u ukupnom iznosu od 1.077,73 milijarde dinara, od čega je za prava iz PIO planirano 1.056,71 milijarda dinara, odnosno 98,05 odsto.
Inače je delegacija Fonda 6. i 7. marta 2024. godine bila u Briselu na radionici Modeliranje u vezi sa penzijama i starenjem sa temom „Izgradnja zajedničkog kapaciteta između Evropske unije i Zapadnog Balkana”.
Kako je zaključeno, u budućnosti penzije će sve više zavisiti od perioda trajanja staža zaposlenih, i u većini zemalja starost za ulazak na tržište rada ima manje uticaja na nivoe penzija nego starosna dob za penzionisanje.
Radionicu su zajednički organizovali Svetska banka i Evropska komisija, a na skupu su kao predstavnici Republičkog fonda PIO učestvovali Bojana Popović, direktorka Sektora za finansijske poslove RF PIO i Vladimir Stanković, direktor Sektora za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja RF PIO.
Foto: Tanjug/Sava Radovanović
Prema rečima direktorke Sektora za finansijske poslove Bojane Popović, na radionici je istaknuto da su posledice šokova vezanih za pandemiju kovida 19 i globalni inflatorni pritisak, zajedno sa rastućim fiskalnim stresom i imigracijom, uslovili ponovno fokusiranje na dugoročne projekcije potrošnje u većem delu Centralne i Istočne Evrope. U regionu Zapadnog Balkana sistematski rad na praćenju i projektovanju državne potrošnje na starosne penzije, zdravstvenu zaštitu i dugotrajnu negu je ograničen, a nedostatak usaglašene strategije za upravljanje starenjem društva se akutno oseća.
- Organizujući ovu radionicu, Svetska banka nam je ponudila platformu za razmenu znanja za predstavnike penzijskih sistema Zapadnog Balkana, omogućeno nam je da razgovaramo o postojećim praksama modeliranja penzija u regionu i istražimo opcije za repliciranje okvira i organizacionog modela drugih zemalja EU. Na radionici je predstavljen izveštaj o opravdanosti potrošnje po državama za troškove penzija. Izveštaj svake tri godine pripremaju Evropska komisija
i Komitet za socijalnu zaštitu – navela je direktorka Sektora za finansijske poslove.
Glavni trendovi penzijske reforme u EU, koje mi možemo ispratiti u nekoj meri, su promovisanje kasnijeg penzionisanja, sa sve većim fokusom na podsticaje i fleksibilno penzionisanje; zatim poboljšanje kapaciteta za održavanje prihoda i inkluzivnosti penzijskih sistema; nastavak napora da se prošire mere zaštite od siromaštva, kao i reforma finansiranja penzija, uključujući razvoj fondovskih šema.
- Penzijski sistemi evoluiraju u uslovima promene privrede i tržišta rada, a održavanje njihove adekvatnosti može zahtevati preispitivanje izvora finansiranja. Ono što nas stavlja na vodeću poziciju kada je region Zapadnog Balkana u pitanju su pre svega činjenice po pitanju sigurnosti isplate penzija, konstantna usklađivanja u najvećem procentu u odnosu na druge države, kao i povećanje prihoda i smanjenje dotacija za isplatu penzija – istakla je Bojana Popović, direktorka Sektora za finansijske poslove RF PIO.
