U mnogim zemljama, ljudi mogu da drugima priređuju šale do podneva 1. aprila, međutim, ako to rade posle tog vremena, onda i sami postaju aprilske lude
Istorija zbijanja šala 1. aprila obavijena je tajnom, ali dok jedni tumače da se ovaj svojevrsni "narodni praznik" pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao "Dan svih luda" koji je važio i za opštenarodno veselje, drugi, pak smatraju, da koreni tog praznika dosežu do starog Rima, čiji su tamošnji žitelji umeli da se dobro zabavljaju.
I dok Englezi misle da je dan šale preuzet sa Istoka, a 1. april zovu "Danom svih glupaka". Finci taj dan povezuju sa prolećnim učenjem dece o privrednim radovima, a slično je i u Švajcarskoj.
Nemci 1. april smatraju danom kada se lako osete nesrećnim, a svoje loše osećanje manje vezuju za nasamarivanje, a više za predanje da se 1. aprila rodio apostol Juda, Hristov izdajnik.
Mnogi misle da se taj običaj pojavio u 16. veku u Francuskoj, oko 1564. godine, a za onog ko je nasamaren imali su običaj da kažu da je dobio „aprilsku ribu“.
Prema tradiciji u mnogim zemljama, ljudi mogu da drugima priređuju šale do podneva 1. aprila, međutim, ako to rade posle tog vremena, onda i sami postaju aprilske lude.
Iako ne postoji tačno definisan odgovor otkada se i zašto 1. april smatra Danom šale, ovo su samo neke od najzanimljivijih činjenica o ovom prazniku.
Da li ste znali da poreklo ovog dana datira još od biblijskih dana. Ova teorija ističe da se praznik šale slavi od kada je Noje, prvi put pustio golubicu da proveri da li se voda od velike poplave povukla. Da je to bio prvi april potvrđeno je i u Hebrejskoj Bibliji, kao i u 71. suri Kurana. Još jedna teorija govori da je Isus poslat od strane Pontija Pilata do Iroda i nazad baš na ovaj dan.
Smatra se da su Rimljani i Kelti praznovali festival šala u vreme prolećne ravnodnevnice koja se događa blizu Dana šale.
Rimljani i Hindusi su slavili Novu godinu odmah nakon prolećne ravnodnevnice, koja je 20. ili 21. marta. U srednjem veku, veći deo Evrope je slavio 25. mart, praznik Blagovesti, kao početak praznovanja Nove godine. Slavlje bi trajalo nedelju dana, sve do 1. aprila. Papa Grgur XIII je 1582. godine naredio poštovanje gregorijanskog kalendara, po kome se Nova godina proslavlja 1. januara. Mnogi su odbili da se povinuju kalendaru pape Grgura i nastavili da slave Novu godinu oko 1. aprila. Oni koji su prihvatili novi kalendar, tog dana su zbijali šale na račun „neobaveštenih“, ismevajući njihova zastarela slavlja.
Jedna od teorija vezana je i za britanskog kralja iz XIII veka koji bi svaki put kojim bi prošao, proglašavao javnim dobrom. Jednom je, 1. aprila, planirao da prođe kroz deo grada Notingemšira, a građani su odlučili da mu ne dozvole da uđe u grad. Kralj je zbog toga poslao vojsku da bi ih kaznio, ali kada je vojska stigla, svi u gradu su se čudno ponašali, pa je kralj proglasio grad suviše glupim za kaznu.
Autor:
