Srpska i nemačka lekarka, koja važi za jednog od vodećih stručnjaka za transplantaciju matičnih ćelija u Nemačkoj i Evropi, napisala je otvoreno pismo, u kojem se, kako kaže, pridružuje molitvama patrijarha srpskog gospodina Porfirija. Njeno pismo prenosimo u celosti.
"Pridružujem se molitvama Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Gospodina Porfirija.
Ćerka sam, supruga, majka i baka. Verujem u vrednosti tradicionalne porodice. Zašto je moje verovanje danas manje prihvatljivo, manje važno, kažu zastarelo? Zar moje neslaganje sa izjednačavanjem istopolne zajednice i tradicionalne porodice nije moje ljudsko i civilizacijsko pravo? Otkud strah da se misli i govori o pitanjima porodice na tradicionalan način?
Lekar sam. Sa jednakom profesionalnom posvećenošću i ljudskom empatijom lečila sam i izlečila onoliki raznoliki svet ne pitajući i ne mareći ni ko su, ni šta su, ni kom se bogu mole, ni kakvi su im vrednosni sudovi. U trojstvu koje me određuje kao ličnost: porodične žene, lekara i hrišćanke počiva moja obaveza da izrazim svoju bojazan za opstanak i budućnost porodice i poroda, za decu koju su začeli žena i muškarac - otac i majka, a kojima se u nekim zemljama kroz formalno obrazovanje uveliko odmalena nameće kako je normalno da odrastaju i da ih usvajaju i istopolni roditelji.
Ovakvo učenje, duboko verujem, direktno urušava vrednosti tradicionalne porodice i moglo bi pogubno da utiče na formiranje zdrave ličnosti, sa zdravim porodičnim svetonazorima. Otuda moja potreba da se pridružim molitvama Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Gospodina Porfirija čije misli i poruke razumem, ne kao napad na bilo koga, već kao odbranu porodice koja je zapravo napadnuta sa svih strana upornim, i sada već dugotrajnim ponavljanjem, da se ono što je iskonski daleko od ljudske prirode proglašava "novom normalnošću".
A niti je novo, niti je normalnost! Izuzetak je koji pokušava da postane pravilo, pravilo koje pokušava da postane zakon, zakon koji bi da postane jedina i obavezujuća životna ispravnost za sve i svjat. Ako budemo pristali da sledimo ovaj nametnuti put, izgubićemo sebe.
Porodica je za jednu državu i društvo isto što i ćelija za organizam - osnova svega, osnova života. Kao lekar umem da prepoznam začetke bolesti. Najteže je prepoznati onu koja ne liči na bolest, koja je poput loše namere sakrivene iza zavodljivih fraza, zvučnih ideja, naoko i samo naoko principijelnih stavova. Verujem u prevenciju kao značajan deo medicine, verujem u onu narodnu po kojoj je bolje sprečiti nego lečiti.Tako i razumem molitve i propovedi našeg Patrijarha o očuvanju porodice i odbrani od nametanja tuđih vrednosti kao jedino i neupitno ispravnih.
Ne molim se za više nego što imaju drugi. Uvažavajući pravo svakog čoveka pod kapom nebeskom da živi život kako mu je drago, očekujem isto to pravo i za sebe, i za sve nas kojima je želja da svojoj deci i unucima primerom i učenjem prenosimo svevremene vrednosti porodice koja počinje ljubavlju i začećem između žene i muškarca. Takva porodica za mene je i stara i nova normalnost", napisala je prof. dr med. Nadežda Basara.
