Nova sezona serijala "Beogradske priče", snimljenih po motivima knjiga o Beogradu ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića.
Gledaoci, posebno oni mlađi koji nisu toliko skloni čitanju, imaće priliku da i u novoj, trećoj sezoni, kroz kratke i zanimljive priče saznaju detalje iz istorije Beograda sa ciljem da se, prema Vesićevim rečima, ličnosti i događaji iz naše istorije sačuvaju od zaborava.
Vesić je podsetio da su priče iz njegovih knjiga o Beogradu sačinjene od kolumni koje piše za list “Politika”, a koje se objavljuju svakog petka.
“Posebno uživam u tome da pričam o istoriji Beograd. Kada sam počeo da pišem svoje knjige cilj mi je bio da sačuvam neke ljude i događaje od zaborava i ako sam uspeo makar jednu osobu da sačuvam od zaborava, onda je taj cilj ispunjen”, rekao je Vesić.
Naveo je da je već izdato drugo izdanje prve knjige o Beogradu i da je druga knjiga takođe manje više rasprodata, te dodao da su posle objavljivanja njegovih knjiga snimljena tri serijala sa ukupno 180 epizoda.
U novoj sezoni biće prikazane različite priče, rekao je Vesić i kao primer naveo priču o tome kako je Nemačka srpsku privredu koristila za ratne potrebe Trećeg rajha, priča o Geringova tri dolaska u Beograd kada je posećavao Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca da bi na kraju ukrao ikonu sa Oplenca koja je kasnije vraćena od strane saveznika…
Takođe, pomenuo je i priču o Sabihi Gokčen, usvojenoj ćerki Kemala Ataturka koja je bila prva žena vojni pilot na Balkanu koja je sletela u Beograd, priča o “Vudstoku” na Hipodromu, o tome kako je napravljen surčinski aerodrom, o prvim parobordima na Savi i Dunavu…
Osim toga, pomenuo je i zanimljivu priču o štafeti mladosti i sokolskom sletu.
“Svi manje više znamo šta je štafeta mladosti, ali ne znamo da se na sličan način nosila štafeta između dva svetska rata i da su tada pravljeni sokolski sletovi… Osim toga, tu je i zanimljiva priča o tome kako su pre 63 godine u Beogradu zabranjena zaprežna kola i kakav je to haos tada izazvalo jer je trebalo kupiti veliki broj kamiona za snabdevanje radnji”, rekao je Vesić.
Takođe, pomenuo je i priču o tome kako je Zeleni venac, koji je nekada bilo napopularnije izletište Beograđana, postao najveća okretnica u tom delu grada.
Tu je, kaže Vesić, i priča o tome kako su Nemci za vreme okupacije 1941. godine poslali posebnu grupu istoričara da se bave arhivom kraljevskog dvora gde su određena dokumenta koja se tiču Sarajevskog atentata odneli u Beč i Berlin, te su se tokom Drugog svetskog rata bavili fasifikovanjem tih dokumenata kako bi dokazali da je Srbija kriva za izbijanje Prvog svetskog rata.
Između ostalog, Vesić je pomenuo i priču o tome kako su nastali i građeni samački hoteli, priču kada je Beograd bio stanica “Orijent ekspresa”, o sudbini srpskog patrijarha Gavrila Dožića koji je bio jedini verski poglavar koji je bio u koncentracionom logoru za vreme Drugog svetskog rata, priča o kafani “Dardaneli”, kao i priču o Dušku Radoviću i koliko su njegova jutarnja gostovanja na Studiju B bila važna za Beograd i sugrađane…
Vesić je pomenuo i priču o tome kako je Đura Jakšić završio pred sudom, ali i priču o tome kako su posmrtni ostaci grofa Vronskog, koji je poginuo u Srbiji, ispraćeni iz Beograda…
Osim dve knjige o Beogradu, Vesić je napisao i udžbenik o korišćenju društvenih mreža u političkim kampanjama koji bi, kako je rekao, trebalo da izađe naredne nedelje i to na srpskom, slovenačkom i engleskom jeziku.
Pored toga, naveo je da završava i memoare o periodu svog života do 2012. godine.
“Tekst je završen, sada moj tim i ja radimo na njemu i mislim da ćemo do Sajma knjiga, do oktobra, izaći sa tim memoarima”, rekao je Vesić i dodao da je u pripremi i treća Knjiga o Beogradu koja je planirana za sledeću godinu.
