Saopštenje kolektiva Osnovne škole "Jovan Miodragović" prenosimo u celosti:
Pritisci koje škole trpe godinama se pojačavaju, ali od prošlogodišnje majske tragedije, sve se otelo kontroli, a normalno funkcionisanje škola ozbiljno je uzdrmano. Ovo se može zaključiti iz pisma koje je kolektiv Osnovne škole “Jovan Miodragović” iz Beograda uputio na našu adresu, s molbom da im omogućimo da se i njihov glas čuje. Jer se sve ono što im se dešava otelo kontroli.
Uvrede, pretnje, čak i pretnje maloletnoj deci zaposlenih postale su gotovo svakodnevne, kažu iz ove škole.
Njihovo pismo prenosimo u celosti.
“Poštovani svi, kojima je bitno gde smo, šta smo i kuda idemo…
Pišemo ovo pismo da bismo upoznali širu javnost sa oblicima nasilja kojima su izložene naše kolege, a koji se sigurno dešavaju i u drugim školama i gradovima.
Svesni smo činjenice da je u svetlu strašnih i monstruoznih događaja koji su zadesili našu zemlju maja 2023, pažnja javnosti, Ministarstva i roditelja usmerena na vršnjačko nasilje, i to ne sporimo. Ali osim povremenih slučajeva koji osvanu u medijima, niko ne želi da govori o nasilju koje se vrši nad nastavnicima, direktorima i ostalim zaposlenima u školi.
U poslednjih godinu dana, kolege naše škole bile su izložene zastrašujućim oblicima verbalnog i digitalnog nasilja. Navešćemo samo neke primere, bez imenovanja bilo kog učesnika, budući da su, verovatno, mogli da se dogode u bilo kojoj školi u Srbiji.
Pretnje odeljenjskom starešini telefonom, pretnje učenika na Vajber grupi odeljenjskom starešini i njenoj porodici, pretnje i kletve upućene nastavnici koje su u vezi sa njenim privatnim životom, zastrašujuće pretnje upućene nastavnici i njenoj deci putem otvorenih poruka na Instagramu…
Ovaj poslednji slučaj u nizu, a koji se nedavno desio našoj koleginici, pokrenuo je i našu najjaču reakciju dosad. On je posebno zastrašujući budući da uključuje najgnusnije i najokrutnije pretnje na jednoj društvenoj mreži upućene njenoj porodici, tačnije njenoj maloletnoj deci. O celom slučaju je obaveštena policija, a slučaj je takođe prijavljen i na platformi ,,Čuvam te’’. Nimalo ne preterujemo ako vam kažemo da nam se, čitajući te pretnje, ledila krv u žilama, a kap koja je prelila svaki stepen naše trpeljivosti je činjenica da postoji sumnja da su one došle od starijih učenika osnovne škole. I umesto da to bude alarm koji će bespogovorno zaustaviti svaku besmislenu opasku i navesti na ozbiljna preispitivanja, do nas stižu različiti komentari. Jedan, koji nas je ostavio u neverici i porazio nas i kao ljude, i kao nastavnike, jeste da profil na društvenoj mreži ne treba da bude otključan, i da je ta lična nemarnost dovela do toga! Pitamo se da li je stvarno moguće da se tako postavljaju stvari i da se za ovakvu vrstu nasilja to nudi kao opravdanje. Da li bi opravdanje za neki eventualni napad na ulici od strane učenika bilo to da smo sami išli kući bez ličnog obezbeđenja?!
Pitamo se šta je sledeće?!
I po ko zna koji put, stvari se izvrću naopačke, a sve sa ciljem da se istini ne pogleda u oči. Svaki roditelj je dužan da uputi dete u pravila korišćenja društvenih mreža, da mu objasni šta se sme, a šta je zabranjeno. Kada dete preti nastavnicima i zaposlenima u školi, to nije ,,pubertet’’, ili ,,izazov’’, ili ,,šala’’ – to je krivično delo! Kada učenici vređaju unutar svojih Vajber grupa nastavnike, nazivajući ih najpogrdnijim imenima, uz najrazličitije skandalozne komentare, da li razmišljaju o tome da je i to kažnjivo? Ublažavanje tih činova može samo da dovede do još većih problema. Nastavnici nisu ,,tamo neki ljudi’’ koji treba da podnose uvrede, ucene i pretnje. Ne zaboravite da većina njih ima decu. Roditelj vaspitava svoje dete, a nastavnik mu pomaže tako što mu daje povratnu informaciju. Svi smo na istoj strani, a ne protivnici.
I dok svi ne vratimo u svoje moralne kodekse stid kao validni parametar, nećemo daleko dogurati.
I dok ne osvestimo ličnu odgovornost i ne suočimo se sa posledicama njenog odsustva, problemi će samo prerastati iz jednog oblika u drugi.
I dok nam uvek bude neko drugi kriv, naše dvorište neće biti počišćeno.
I zato, još jednom ističemo – škola je institucija vredna svakog poštovanja! Autoritet nastavnika se ne gradi samo u školi. Svest o njemu neguje se i u našim domovima. Poštovanje, razumevanje i pristojnost se podrazumevaju. Ne smeju da postanu retkost.
Autor:
