Srpska pravoslavna crkva i vernici u subotu 9. marta obeležavaju Velike zimske zadušnice. Tog dana se obeležava sećanje na sve preminule. Ide se na groblja ili u crkve i pali sveća.
Međutim, u pojedinim ruralnim sredinama naše zemlje i dalje se praktikuju bizarni običaji tačnije nije retkost da ljudi na groblje iznose hranu i to počev od slatkiša, torti, bombona, grickalica pa sve do suhomesnatih proizvoda, mesa, pečenja, piletine, punjenih paprika, voća i povrća. Piće odnosno gazirani, negazirani sokovi, alkohol idu uz sve to. A ako je pokojnik voleo kafu obavezno mu se na grob donosi i šoljica kafe i ostavlja pored nadgrobnog spomenika.
- U jednom selu na jugositoku Srbije obavezno se praktikuju ti običaji, a spremanje počinje nedelju dana unapred. Prvo se odlazi na grob pokojnika da se on očisti i uredi, a na dan zadušnica celo selo izlazi oko osam, devet sati. Tada bukvalno počinje takmičenje među ljudima ko će bolju hranu da donese pokojniku. Spremamo sve domaće,a donosimo i kupljeno na grob. Međusobno razmenjujemo hranu - kaže nam jedna meštanka i dodaje:
- Mnogi ne žele da jedu tu hranu sa groblja, dok ima i onih koji naprave čitavu zakusku te ostanu i po tri sata na groblju. Gotovo da zaborave na pokojnika. Na grob se postavi stolnjak i stavi pribor za jelo i čaša i za pokojnika. U taj njegov tanjir se stavlja od svega što smo doneli na grob, dok se sok, vino i kafa prosipaju. Crnim vinom se na kraju prekrsti grob.
Prema njenim rečima hrana ne sme da se skloni dok sveštenik ne dođe da to okadi.
- Svešteniku ljudi daju novac, ko koliko ima. On pomene ime pokojnika i okadi grob. Nakon toga razmenjujemo hranu sa najbližima, pakujmo se i odlazimo kući. Mnogi koji dođu sa strane na grob donesu samo cveće, a mi poštujemo naše pokojnike. To je ostalo tako odavnina i običaj se i dalje poštuje iako neki sveštenici kažu da nema potrebe za tim kao i da to nije u duhu pravoslavlja. Čula sam da se mnogi gade toga, ali činjenica je da u mnogim našim mestima postoji i običaji su manje više slični.
