Jelica Stanković (61) iz Šapca imala je 16 godina kada ju je silovao brat njenog tadašnjeg dečka.
U svojoj teškoj ispovesti ona je 45 godina kasnije prvi put javno ispričala šta joj se dogodilo i poslala jaku poruku svim ženama.
- Ponudio mi je prevoz do kuće kada sam se vraćala iz škole. Sa punim poverenjem sam sela sa njim u auto, ne sluteći šta će se dogoditi. Iznenada se put do kuće pretvorio u neki sasvim nepoznati pravac. Kada san to shvatila, udario me je u glavu, odveo u napuštenu kuću i tamo se iživljavao satima. Posle me je gurnuo u svoj auto i odvezao do kuće gde me je majka čekala brinući se gde sam do tad jer sam kasnila iz škole - kaže Jelica.
Ugledavši svoju kćerku, majka je istrčala na kapiju, a silovatelj je Jeličinoj majci ispričao da je on nju u stvari spasao da ne skoči sa mosta i izvrši suicid zbog nesrećne ljubavi.
Jelica je prećutala, nije mogla da kaže majci šta se desilo. Slučaj nije prijavila policiji. Njena majka se još i zahvalila silovatelju što joj je spasao ćerku, ne sluteći da je ona pretrpela silovanje od njega.
Ona je nakon toliko godina od tog incidenta napokon odlučila da o tome progovori, te je javno iznela trenutke koji su na njen život ostavile posledice do te mere da često posećuje psihologa.
Smogla je snage da podeli sa nama najdublje emocije, strah, traumu koju je doživela, savetujući današnju omladinu kako da prepozna nasilnika ili silovatelja, koji je njihov psihološki profil i na koji način se izboriti sa takvom osobom.
Foto: Pixabay.com
Na pitanje koji trenutak je bio najteži i najbolniji za nju, Jelica je za Telegraf rekla:
- Upravo taj trenutak susreta sa majkom mi je bio najteži jer sam htela da joj kažem. Ali i dan-danas imam prepreku da pričam o tome. Majka je mislila da ja patim zbog neke ljubavi, plakala je zajedno sa mnom.
Ona je bila divna žena, ali nešto je tu falilo. Nisam imala snage da pričam o tome, nisam joj se nikada poverila. Bila je bolesna i nisam htela da je opterećujem time. Zbog toga sam ja sa svojim ćerkama nastojala na drugarskom odnosu. Mogle su slobodno da mi se povere za šta god. One su sada izgrađene kao ličnosti, imaju svoju decu i ja sam ponosna baka - priča Jelica i dodaje:
- Ni danas nemam potpuno poverenje ni u jednog muškarca. Posle par godina sam videla smrtovnicu tog čoveka koji me je silovao i to je bila jedina smrtovnica koju sam ugledala, a zbog koje mi je bilo drago da je njegovo ime na njoj. Ja se nisam udala za tadašnjeg momka koji je bio njegov brat. To je za mene bila nemoguća misija jer mi se to dogodilo.
Godinama sam mislila da sam frigidna, do trenutka dok nisam upoznala čoveka po imenu Zoran koji mi je pomogao da to prevaziđem. On je od mene napravio ono što sam danas. Jaku ženu koja ima samopouzdanje. Imao je strpljenje za mene, umeo je da me razume, da me shvati - rekla je Jelica Stanković.
