Jedna od najotrovnijih zmija na našim prostorima navodno je viđena u Pančevu. Fotografija poskoka objavljena je na društvenim mrežama, a slika otrovnice uznemirila je Pančevce. Druga vrsta zmije, belouška dugačka metar, viđena je u Pasi Poljani, naselju u Nišu.
Iako se Srbi pitaju otkud zmije usred februara, ova pojava ni najmanje ne iznenađuje Vladicu Stankovića, osnivača Prvog udruženja za zaštitu gmizavaca "Poskok" i najpoznatijeg hvatača zmija u Srbiji, koji godinama radi na edukaciji stanovništva kada su ovi gmizavci u pitanju.
Vladica kaže da je i sam prethodnih dana od više ljudi iz Vladičinog Hana i okoline čuo da su videli poskoke, a da tome "kumuju" visoke temperature.
- Zime praktično da više nema. Zmije na niskim temperaturama ne bi preživele, zato se i tokom hladnih dana kriju u šahtama, podrumima... pa izlaze kada otopli. Ipak, ovako topao februar izveo je mužjake ranije iz takozvane burmacije, što je neka vrsta zimskog sna za gmizavce - objašnjava Stanković.
Kako dodaje, ovakvo ponašanje zmija do pre svega tri godine bilo je neuobičajeno.
- U poslednje dve godine, to je postalo normalno. Ranije su zmije izlazile krajem marta, aprila, ali je važno reći da nema mesta panici - kaže on.
Komentarišući poskoka u Pančevu, Stanković skeptično navodi:
"Sumnjam da se poskok pojavio u Pančevu, jer nije njegov teren, njegovo stanište. Nije nemoguće, ali se to baš retko dešava. Kada dođe do toga, to je uglavnom transportom drva, ili se poskok uvuče u točak vozila".
Prva pomoć: Ne paničiti, istisnuti otrov
Vladica Stanković kaže da ljudi, čak iako ih ujede otrovnica, moraju da ostanu prisebni.
- Jako je važno da čovek ne bude paničar, i da na vreme odreaguje. Otrovnice uglavnom ujedaju ekstremitete, dakle ruke i noge, pa najpre odatle treba istisnuti otrov i to samo u slučaju ukoliko ste previše udaljeni od neke zdravstvene ustanove. Ukoliko ste blizu, nemojte ništa preduzimati, nego se odmah uputite lekaru. I nikako nemojte uzimati alkohol ili stavljati na mesto ujeda - savetuje Stanković.
Preporučuje i da, ukoliko odlazite u krajeve gde je veća verovatnoća sresti otrovnicu, sa sobom ponesete lek poput presinga, jer zbog zmijinog otrova može doći do anafilaktičkog šoka.
- Tada je najbolje uzeti lek, da ne dođe do gušenja. Ipak, do toga ne dolazi kod zdravih ljudi, već najčešće kod srčanih bolesnika i onih koji inače imaju neke alergije - kaže Stanković.
Šarke na planinama, poskoci na jugu Srbije
Na teritoriji naše zemlje postoje tri vrste otrovnih zmija, a to su:
Otrovnice sa kojima se građani najčešće susreću u Srbiji su poskoci i šarke, a kako naš sagovornik objašnjava, njih uglavnom u Vojvodini, Beogradu i okolini - nema.
- Što se Vojvodine tiče, poskoci se mogu naći jedino na Fruškoj gori, ali je i to retko. Njih ima u Negotinskoj krajini, Zaječaru, Jagodini, i dalje na jugu Srbije - Leskovcu, Vranju, Nišu. Šarke borave uglavnom na 600 metara nadmorske visine, a njih ljudi često mešaju sa drugom vrstom zmija - smukuljom. Iako liče, smukulja nije otrovna i potpuno je bezopasna - ističe Vladica.
Dodaje da je najveći problem strah i neznanje, te preporučuje ljudima da se bolje informišu kako ne bi imali inače veoma čestu reakciju - potpunu paralizu kada se nađu "oči u oči" sa gmizavcima koji su inače veoma važni za naš ekosistem.
Podsetimo, početkom januara, u selu Bele Vode meštani su snimili dugačku zmiju na putu, a sličan prizor zatekao je i ljude na Zlatiboru.
Autor:
