Ahmed Hijazi (27) je izabrani mladi lekar Pančevaca, a problem oko sporazumevanja je svakim danom sve manji.
Dr Slavica Borković, šef zdravstvene ambulante u selu Jabuka, kaže da su pacijenti zadovoljni.
- Sve je manje nesporazuma i sve više pacijenata traži da kod njega dođu na pregled. Sad je on naš - navodi Borković.
Hijazi kaže da kada dođe do nesporazuma, kolege u smeni rado uskaču u pomoć.
- Sve manje pitam za pomoć - nasmejano priznaje mladi lekar, za kog kolege kažu da im je jako draga osoba.
- Jezički problem je bio u početku, sada je toga sve manje. Prihvatili smo ga kao člana porodice i kao sina, a on nas naziva familijom - objašnjava lekarka Borković.
Prihvatanje je bilo obostrano, te je nakon studija medicine, koje je u Beogradu i Novom Sadu na engleskom jeziku završio, lekar odlučio da ipak ne ode na specijalizaciju u inostranstvo već da ostane sa narodom kojem, kako kaže, "mnogo dobrog duguje".
- Ljudi me zovu na slavu, osećam se kao deo naroda i zbog toga želim da ostanem ovde i da pomažem ljudima koji su bili dobri prema meni, da im uzvratim. Ovde sam od svoje 18. godine, sada imam 27, odrastao sam ovde - ističe lekar koji je poreklom iz Gaze, koja je trenutno razorena izraelskim napadima.
Pacijenti me pitaju da li mogu da mi pomognu da nađem porodicu
Njegove kolege ističu da iako ne zna gde mu je porodica, sestra i njeno dvoje male dece, očaj ne pokazuje pred pacijentima, te je uvek vedar i nasmejan.
- Pacijenti me pitaju o porodici, da li mogu da mi pomognu, nadaju se da će rat da prestane - kaže Ahmed.
Ahmed Hlajizi ne zna gde mu je porodica, samo zna da su živi
Hijazini saradnici dodaju da iako je bilo emotivno teških situacija njihova podrška nije izostala.
- Za smrt strica je saznao na poslu, to je bilo strašno. Njegovi su sada u nekom kampu. Zna da su živi i ništa više od toga - objašnjava Slavica Borković.
Iako je 3.000 kilometara daleko od bližnjih, sam i neretko uplašen, Ahmed snagu pronalazi u ljudima oko njega i izuzetno kratkim razgovorima sa bližnjima, koji su vrlo retki zbog lošeg signala u Gazi.
- Dve nedelje se nisam čuo sa sestrom, majku sam pre neki dan čuo na dva minuta i rekli su mi samo da su živi...to me drži u životu - kaže Ahmed.
Vreme provodi u molitvi i u kuhinji gde pravi tradicionalne kolače, čiji miris ga vraća u detinjstvo. Ahmed Pančevo smatra svojim novim domom.
- Nemam više gde da se vratim. Radim u mestu nedaleko odavde, Starom Tamišu. Meštani me vole, kao i ja njih - objašnjava Ahmed dok mu na ulici prilaze poznanici da ga pozdrave.
Autor:
