U Srbiji će u subotu, 17. februara biti pretežno sunčano vreme, sa slabim južnim i jugoistočnim vetrom i temperaturama od minus tri do 16 stepeni, saopštio je danas Republički Hidrometeorološki Zavod.
Uveče na severu, a tokom noći i u ostalim krajevima prolazno naoblačenje tek ponegde sa slabom kratkotrajnom kišom. U Beogradu će jutro biti hladno, na sirem području grada sa kratkotrajnom maglom, a tokom dana pretežno sunčano. Duvaće slab i umeren jugoistočni vetar, a temperatura će biti od jedan do 16 stepeni. U toku noći prolazno naoblačenje uz mogućnost slabe kratkotrajne kiše.
Početkom sledeće sedmice u Srbiji će biti promenljivo oblačno, ponegde sa kišom.
Inače, slabo izraženo pogoršanje vremena koje se očekuje u nedelju i početkom sledeće sedmice biće posledica premeštanja ciklona sa severa Evrope prema severu Rusije, a u sklopu njega i veoma slabog izraženog hladnog fronta, koji će Srbiji i doneti malo hladniju vazdušnu masu sa severa.
Maksimalna temperatura biće u nedelju i početkom sledeće sedmice od 8 do 14°C, u Beogradu do 12°C.
U drugoj polovini sledeće sedmice očekuje se otopljenje, pa će biti veoma toplo.
Najtoplije će biti oko 23. februara, uz maksimalne temperature od 14 do 20°C.
Oko 25. februara uslediće blago zahlađenje, slično ovom koje nas očekuje u nedelju. Ponegde se očekuje kiša. Iako se očekuje pad temperature vazduha, ostaće i dalje natposečno toplo, uz maksimalne temperature od 8 do 14-15°C.
Pojava snega očekuje se samo na višim planinama.
S obzirom na to da nas u narednom periodu ne očekuje značajnije zahlađenje, snežna granica nalaziće se samo iznad 1500 metara nadmorske visine, uz dalje smanjenje. Inače, ovih dana na višim planinama poput Kopaonika ima oko 20 centimetara snega.
Prosečna maksimalna temperatura za ovo doba godine iznosi od 5 do 7°C, tako da će temperature u nastavku februara biti uglavnom za pet do 10 stepeni više od napomenutog proseka.
Veoma toplo vreme u Srbiji traje od samog početka februara, tako da natprosečno toplo vreme koje se očekuje do kraja februara može da dovede do buđenja vegetacije, što se i te kako loše može odraziti po poljoprivredne i ratarske kulture ukoliko tokom marta i aprila dođe do zimskog zahlađenja sa snegom i mrazevima.
