Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Svetog Trifuna. Ovaj praznik poznat i kao praznik vinogradara se izuzetno poštuje u našem narodu.
Slava Sveti Trifun se na poseban način obeležava u svim domaćinstvima koja se isključivo bave vinogradarstvom i voćarstvom uz presecanje slavskog kolača i simboličnog orezivanja čokota u vinogradima.
Širenje kulta ovog svetitelja datira od petog veka, a vinogradari i voćari su u našim krajevima slavu Svetog Trifuna obnovili pre desetak godina, sa obnavljanjem zasada vinove loze.
Posebno u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja to je najveći vinarsko-vinogradarski praznik.
Foto: Wikipedia.org
Veruje se i da Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi. Po nekih shvatanjima ovim danom počinje proleće, priroda počinje da se budi, kao i ljubav kod ljudi.
U narodu je za Trivunjdan vezano mnoštvo raznih običaja i verovanja.
Ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće šljiva. Ako na Trivunjdan padne sneg, godina će biti kišna i rodna a ako je vedro, godina će biti sušna.
Sneg može još uveliko da iznenadi, ali se to smatralo berićetnim, pa se govorilo “Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!” (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26. februara) iako je već sutradan, 15. februara, Sretenje, po narodnom shvatanju dan “susreta” zime i proleća, kad se mečka na kratko probudi da vidi da li će uskoro nastati lepši dani i onda, ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san.
Ranom zorom se odlazi u vinograd
U vlasotinačkom kraju se ovaj praznik posebno obeležava kada se ranom zorom odlazi u vinograd gde se nosi doručak ili ručak, provodi se dan u vinogradu i orezuje čokot iz pesmu i veselje.
Autor:
