Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog Grigorija Bogoslova.
Rođen je u Nazianzu od oca Jelina i majke hrišćanke. Pre krštenja učio se u Atini zajedno sa Vasilijem Velikim i Julijanom Odstupnikom. Često je proricao Julijanu da će biti odstupnik od vere i gonitelj crkve, što se i zbilo.
Na Grigorija je naročito mnogo uticala njegova dobra majka Nona. Kada je završio učenje, Grigorije se krstio. Sveti Vasilije rukopoložio ga je za episkopa sasimskog, a car Teodosije Veliki uskoro ga je pozvao na upražnjeni presto arhiepiskopa carigradskog. Sastavio je mnogobrojna dela, od kojih su mu najslavnija ona iz Bogoslovlja, zbog čega je i nazvan Bogoslovom. Naročito je znamenito po dubini njegovo delo Besede o Svetoj Trojici.
Pisao je protiv jeretika Makedonija, koji je krivo učio o Duhu Svetome (kao da je Duh stvorenje Božje), i protiv Apolinarija, koji je krivo učio, kao da Hristos nije imao čovečje duše, nego da mu je božanstvo bilo mesto duše. Pisao je takođe i protiv cara Julijana Odstupnika, svog nekadašnjeg školskog druga.
Kada je na Saboru 381. godine došlo do rasprave oko njegovog izbora za arhiepiskopa, on se povukao sam, izjavivši:
"Ne mogu nas lišiti Boga oni koji nas lišavaju prestola".
Zatim je napustio Carigrad i otišao u Nazijanz, i tamo je živeo do smrti u povučenosti, molitvi i pisanju korisnih knjiga. Iako je celog života bio slabog zdravlja, ipak je doživeo 80. godinu. Mošti su mu kasnije prenete u Rim, a glava mu se nalazi u Uspenskom soboru u Moskvi. Važi za veliko i divno svetlo pravoslavne crkve, kako po krotosti i čistoti karaktera tako i po nenadmašnoj dubini uma. Upokojio se 390. godine (v. 30. januar).
Sveti Grigorije Bogoslov poznat je kao zaštitnik mudrih i učenih ljudi.
Naši stari kažu da bi danas svaki đak trebalo da ponovi gradivo koje ga muči, a nakon toga da se pomoli Svetom Grigoriju Bogoslovu. Veruje se da će tako naučeno gradivo biti zauvek zapamćeno, pa ni dobra ocena neće izostati.
Tropar (glas 1):
Pastirska svirala bogoslovlja tvoga, govorničke pobedi trube, jer kao da je iz dubine duha tražena, priloži se dobroti tvoga glasa: Zato moli Hrista Boga, oče Grigorije, da spase duše naše.
