Sigurnosne kamere u Beogradu mogu da budu korisne jer "opominju" vozače da dignu nogu sa gasa, ali prave i velike probleme jer ljudi usporavaju na ispod 40 km/h usled čega se stvaraju ogromne gužve u delovima Beograda.
A kad se u medijima objavi da se na novim lokacijama instaliraju nove kamere, vozači su u još većem strahu.
Za razliku od ranijeg sistema video-nadzora, nedavno je uveden sistem automatskog kažnjavanja. Na 5 lokacija u Beogradu automatsko snimanje prekršaja registruje prolazak na crveno svetlo ili ispred pešačkog prelaza.
Pojedine kamere se koriste i za detekciju prebrze vožnje, i u pripremi je sistem za automatsku detekciju vozača koji nisu vezali pojas i na nedozvoljen način koriste mobilni telefon.
Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, kaže da su sve države koje su omasovile upotrebu sistema za automatsku registraciju prekršaja zabeležile i drastičan pad broja saobraćajnih nezgoda i poginulih.
- Ne bi trebalo to posmatrati kao težnju države da napuni budžet, već kao težnju da spreči pražnjenje budžeta, jer saobraćajne nezgode puno koštaju. Po proračunima koji su rađeni poslednji put 2015. godine reprezentativni troškovi po jednom poginulom su 467.000. To znači da smo, recimo, prošle godine prema toj računici u saobraćajnim nesrećama izgubili 259 miliona evra. To je prema računici iz 2015, ali ako bi uzeli parametre koji su usvojeni nedavno u EU na 1,1 milion, za prošlu godinu bi bilo 610 miliona evra. Gubici su ogromni i neophodna je potreba države da omasovi video nadzor - kaže Okanović.
Foto: TV Pink Printscreen
Prema njegovim rečima, nema razloga da vozači sada sa strepnjom zure u semafore čekajući crveno svetlo ili kada vide zeleno trepćuće svetlo da panično koče.
- Ukoliko vas uhvati žuto svetlo nećete biti sankcionisani. Trebalo bi da se vozi najnormalnije kao i do sada, uz napomenu, da oni koji su imali običaj da s vremena na vreme prođu na crveno to više neće moći neopaženo da rade - dodaje on.
Reč je o kamerama na raskrsnicama Trgovačke i Jablaničke ulice na Čukarici - Raskrsnici Francuske ulice i Gospodar Jovanove - Raskrsnici Bulevara Mihajla Pupina i Miletnija Popovića - Raskrsnici Bulevara despota Stefana i Cvijićeve ulice - Bulevaru kralja Aleksandra kod Đeram pijace.
Podsećanja radi, za prolazak vozila na crveno svetlo, što pojedine kamere u Beogradu već automatski detektuju od prošlog meseca, to jest za nezaustavljanje vozila ispred pešačkog prelaza koji je regulisan semaforima, propisana je novčana kazna od 20.000 do 40.000 dinara ili kazna zatvora u trajanju do 30 dana, 6 kaznenih poena i zaštitna mera zabrane upravljanja vozilom.
U slučaju da se počinilac prekršaja ne odazove pozivu kada je u pitanju dostavljanje podataka, čini se novi prekršaj za koji je propisana veća novčana kazna.
Pukovik prof. dr Zlatko Belecan kaže da automatska detekcija prekršaja postoji dugo. On je objasnio po kom principu funkcionišu kamere koje kontrolišu poštovanje saobraćajnih propisa.
Foto: Univerzum HD Media/N.M.
- Na prvoj fotografiji vidi prazno mesto, zaustavna linija i crveno svetlo, zatim sledi zaštitni period da ne bi bilo da je neko prošao na žuto koje se ne evidentira u detekciji prekršaja. Na sledećoj fotografiji se jasno vidi prolazak na crveno svetlo, i na sledeće dve fotografije se vidi vozilo koje napušta raskrsnicu, odnosno, prešlo je zaustavnu liniju. To je vrlo bitno radi dokazivanja izvršenja prekršaja i sudska praksa to prihvata kao verodostojni dokaz, jer se nedvosmisleno vidi vreme izvršenja, kada se uključilo crveno svetlo, zatim prazan deo da bi se videlo da vozilo nije prolazilo na žuto kao što neki hoće da protumače - govori on.
Inače, ako vozač prolaskom kroz crveno počini saobraćajnu nezgodu, uz pokretanje krivičnog postupka predviđena je kazna zatvora od najmanje 45 dana ili novčana kazna od 120.000 do 150.000 dinara, i 16 kaznenih poena uz meru zabrane upravljanja vozilom od najmanje 10 meseci.
Nasilnička vožnja se posmatra kao težak prekršaj za koji su predviđene drastičnije kaznene mere, a o istoj govorimo ako vozač prođe kroz crveno svetlo na semaforu dva ili više puta tokom 10 minuta. Vozač na ovaj način ne vodi računa o bezbednosti drugih učesnika u saobraćaju, što je element koji klasifikuje ovakvu vožnju kao nasilničku.
